1-2. Со керѓа о Јаков кратко англедер те мерел, хем соске? (Дикх хем и слика.)

 НАКХЛЕ отприлика 17 берш откеда е Јеховаскоро верно слуга о Јаков селинѓа пе таро Ханаан ко Египет заедно пле фамилијаја (1. Мој. 47:28). Ко адава време, о Јаков сине бут радосно адалеске со палем сине пле мангле чхавеа е Јосифеа хем адалеске со лескири фамилија палем сине заедно. Ама, о Јаков осетинѓа кај панда хари ка мерел. Адалеске, викинѓа са пле чхавен те вакерел ленге нешто бут важно (1. Мој. 49:28).

² Обично ко адава време, англедер те мерел, о дад кхедела сине пле фамилија те шај те дел лен о последна упатствија (Иса. 38:1). Исто аѓаар, ки адаја прилика ов шај сине те вакерел кој ка овел поглавари ки фамилија пало лескоро мерибе.

3. Спрема 1. Мојсеева 49:1, 2, соске о лафија со вакерѓа лен о Јаков тане посебно важна?

³ Читин 1. Мојсеева 49:1, 2. Ама, акава на сине обично фамилијарно кхедибе. О Јаков сине пророко. Ки акаја прилика, о Јехова преку пли сила водинѓа е Јакове те вакерел пле чхавенге кола важна буќа ка случинен пе ленге ки иднина, а со ка овен лен сине баро влијание упро ленгере фамилие. Адалеске, о лафија со о Јаков вакерѓа лен ки адаја прилика, уствари тане пророштво.

4. Со ка дикха ки акаја статија хем сар адава ка користинел аменге? (Дикх хем и рамка „Е Јаковескири фамилија“.)

⁴ Ки акаја статија ка дикха со вакерѓа о Јаков пле штаре  чхавенге: е Рувимеске, е Симеонеске, е Левиске хем е Јудаске. Ки следно статија ка дикха о лафија со вакерѓа о Јаков пле јавере офто чхавенге. Сар со ка дикха, о Јаков на керѓа лафи само пле чхавенге, него хем ленгере потомцонге, колендар со покасно ули и пурани нација Израел. Адава со ка дикха со случинѓа пе е Израелско народоја англедер, ка поможинел аменге те дознајна ко саво начин исполнинѓе пе о пророчка лафија е Јаковескере. А адава со подетално ка дикха лескере лафија, ка поможинел аменге те сикљова важна поуке башо адава сар те радујна амаре небесно даде, е Јехова.

О РУВИМ

5. Со најверојатно очекујнѓа те добинел о Рувим таро пло дад?

⁵ Најангле, о Јаков вакерѓа е Рувимеске акала лафија. „Ту сиан мло прво бијамо“ (1. Мој. 49:3). Сар прво бијамо, о Рувим најверојатно очекујнѓа те добинел дупло дело таро са адава со сине лескере даде. Освен адава, шај очекујнѓа те овел поглавари ки фамилија откеда ка мерел лескоро дад хем  адаја чест те овел са лескере потомцон ки иднина.

6. Соске о Рувим нашавѓа пло право сар првобијамо чхаво? (1. Мојсеева 49:3, 4).

⁶ Ама о Рувим нашавѓа о право сар првобијамо чхаво (1. Лет. 5:1). Соске? Некобор берша англедер, ле сине ле сексуална односија е Вилхаја, е Јаковескере наложницаја. Ој сине е Рахелакири слугинка, е Јаковескири мангли ромни која со мули (1. Мој. 35:19, 22). О Рувим сине е Лијакоро чхаво, и јавер ромни е Јаковескири. Тари која причина шај о Рувим сине ле сексуална односија е Вилхаја? Шај бут свиџинела пе сине леске, или шај нашти сине те контролиринел пле сексуална желбе. Или шај мангља о Јаков те мрзинел е Вилха хем повише те замангел лескере даја. Која хем те овел сине и причина, лескоро дад хем о Јехова воопшто на прифатинѓе адава со керѓа. (Читин 1. Мојсеева 49:3, 4.)

7. Со случинѓа пе е Рувимеа хем лескере потомцонцар? (Дикх хем и рамка „ Пророштво со вакерѓа ле о Јаков англедер те мерел“.)

⁷ Е лафенцар, „нане више те ове о прво машкар тле пхраља“, о Јаков уствари пророкујнѓа кај о Рувим нане те овел ко побаро тхан таро пле пхраља. Акава пророштво исполнинѓа пе. Нигде ки Библија на пишинела кај некој таро потомција е Рувимескере уло цари, свештенико или пророко. Сепак, о Јаков на откажинѓа пе таро пло чхаво, него денѓа ле наследство хем таро е Рувимескере потомција уло јекх таро племија ко Израел (Ис. Нав. 12:6). Ко јавера ситуацие, о Рувим сикавѓа шуже особине. Освен адава, ки Библија на пишинела кај ов некогаш керѓа палем неморал (1. Мој. 37:20-22; 42:37).

8. Со шај те сикљова таро адава со случинѓа пе е Рувимеске?

⁸ Со шај те сикљова? Ваљани те да амендар са те сикава самоконтрола хем ваљани те ова одлучна те на кера сексуално неморал. Ако некогаш сием ко искушение те кера грево, ваљани те ачхова хем те размислина кобор амаре постапке ка дукхавен е Јехова, амаре фамилија хем е јаверен. Исто аѓаар, на ваљани те бистра кај „со ка сејнел о мануш, адава ка кхедел“ (Гал. 6:7). Тари јавер страна, адава со случинѓа пе е Рувимеске сетинкерела амен кобор о Јехова тано милостиво. Иако нане те заштитинел амен таро последице со авена таро амаре грешке, о Јехова ка простинел аменге хем ка благословинел амен ако каинаја амен хем ако трудинаја амен те кера адава сој исправно.

О СИМЕОН ХЕМ О ЛЕВИ

9. Соске о Јаков вакерѓа е Симеонеске хем е Левиске о лафија сој пишиме ки 1. Мојсеева 49:5-7?

⁹ Читин 1. Мојсеева 49:5-7. Пало адава о Јаков вакерѓа нешто е Симеонеске хем е Левиске. Таро лескере силна лафија дикхјола пе кај на одобринѓа адава со керѓе. Бершенцар англедер, е Јаковескири чхај и Дина сине силујми таро јекх Ханаанцо со викинела пе сине Сихем. Нормално сине са о чхаве е Јаковескере те овен бут вознемириме башо адава со случинѓа пе ленгере пхењаке. Ама о Симеон хем о Леви уле насилна. Ола ховавѓе е муршен таро Сихем аѓаар со ветинѓе ленге кај ка овен ленцар ко мир ако сложинена пе те керен пе сунети. О мурша таро Сихем сложинѓе пе хем уле сунети. Ама, џикоте панда сине лен дукха, о Симеон хем о Леви леле пумаре мачија, кхувѓе ки диз бизо никој те сумнинел пе хем почминѓе те мударен са е муршен (1. Мој. 34:25-29).

10. Сар исполнинѓе пе о пророчка лафија е Јаковескере башо Симеон хем башо Леви? (Дикх хем и рамка „ Пророштво со вакерѓа ле о Јаков англедер те мерел“.)

¹⁰ О Јаков сине бут вознемиримо башо насилство со керѓе лескере дуј чхаве. Ов пророкујнѓа кај ола ка овен делиме хем растуриме  ко цело Израел. Адала пророчка лафија исполнинѓе пе повише таро 200 берша покасно, кеда о Израелција кхувѓе ки Ветими пхув. О племе Симеон сар наследство добинѓа несаве дизја ко подрачје со сине дендо е племеске Јуда (Ис. Нав. 19:1). А о племе е Левискоро наслединѓа 48 дизја кола со сине ко различна делија ко цело Израел (Ис. Нав. 21:41).

11. Кола шукар буќа керѓе о племија таро Симеон хем таро Леви?

¹¹ Е Симеонескере хем е Левискере потомција на керѓе о иста грешке сар пумаре парапапија. О племе е Левискоро сине верно е Јеховаске хем обожавинела ле сине ко исправно начин. Кеда о Мојсеј гело ки планина Синај те шај те добинел о Закони таро Јехова, бут Израелција почминѓе те обожавинен јекх златно телцо. Ама, е Левискере чхаве ачхиле тари е Мојсеескири страна хем поможинѓе леске те мударел околен со обожавинѓе е златно телцо (2. Мој. 32:26-29). О Јехова одлучинѓа те дел е Левискере чхавенге и чест те служинен сар свештеникија ко Израел (2. Мој. 40:12-15; 4. Мој. 3:11, 12). Покасно, џикоте боринена пе сине те освојнен и Ветими пхув, е Симеонескоро племе храбро боринѓа пе узо е Јудаскоро племе, а адава сине спрема е Јеховаскири волја (Суд. 1:3, 17).

12. Со шај те сикљова таро Симеон хем таро Леви?

¹² Со шај те сикљова? Никогаш ма дозволин и холи те влијајнел упро тле одлуке хем постапке. Ако некој понашинела пе туја лошно или некасаја касаја со мангеа ле, нормално кај нане те овел туке са јекх (Пс. 4:4). Ама на ваљани те бистра кај о Јехова нане те овел задоволно амендар ако дозволинаја и холи те контролиринел амаре лафија хем постапке (Јак. 1:20). Кеда некој ка понашинел пе аменцар лошно, бизи разлика дали ко собрание или авријал, амен ваљани те постапина спрема о библиска начелија. Адава ка поможинел аменге те на вакера или те на кера нешто колеа со ка повредина е јаверен (Рим. 12:17, 19; 1. Пет. 3:9). А ако сиан терно хем тле родителија керена буќа кола со о Јехова на одобринела лен, ма бистре кај ту на ваљани те џа пало ленгоро лошно пример. Ма мислин кај нашти те угодине е Јеховаске хем кај нашти те овел тут лескоро благослов. О Јехова ка наградинел тут адалеске со трудинеа тут те постапине исправно.

О ЈУДА

13. Соске шај о Јуда сине секиримо кеда ало редо те шунел со ка вакерел леске лескоро дад?

¹³ Откеда керѓа лафи е Симеонеа хем е Левија, о Јаков вакерѓа нешто е Јудаске. Кеда шунѓа о лафија со вакерѓа лен о Јаков лескере попхуре пхраленге, о Јуда шај секиринѓа пе. Уствари, ов да керѓа некобор сериозна грешке. Веројатно, ов да учествујнѓа пле пхраленцар кеда чорѓе о буќа тари диз Сихем (1. Мој. 34:27). Освен адава, учествујнѓа кеда лескере пхраља бикинѓе е Јосифе сар робо хем кеда ховавѓе пле даде башо адава (1. Мој. 37:31-33). А покасно, сине ле сексуална односија пле бојраја е Тамараја соске мислинѓа кај тани проститутка (1. Мој. 38:15-18).

14. Со вакерѓа о Јаков е Јудаске хем кола шукар буќа керѓа о Јуда? (1. Мојсеева 49:8, 9).

¹⁴ Сепак, адалеске со сине водимо тари е Девлескири сила, о Јаков вакерѓа само благословија хем пофалбе е Јудаске. (Читин 1. Мојсеева 49:8, 9.) О Јуда сикавѓа кај леске бут важна лескере дадескере чувствија кова со сине пхуро. Исто аѓаар, сикавѓа сочувство спрема пло потикно пхрал о Бенјамин (1. Мој. 44:18, 30-34).

15. Ко саве начинија сине благословимо о племе Јуда?

¹⁵ О Јаков пророкујнѓа кај о Јуда ка овел  водачи пле пхраленге. Ама, ваљани сине те накхен бут берша англедер те почминел те исполнинел пе акава пророштво. Околу 200 берша покасно, откеда о Израелција иклиле таро Египет хем геле тари пустина ки Ветими пхув, о племе е Јудаскоро предводинела сине, а о јавера племија џана сине пали лесте (4. Мој. 10:14). Бут берша покасно, о Јехова денѓа задача е Јудаскере потомцонге те џан прва те боринен пе против о Ханаанција те шај те освојнен и Ветими пхув (Суд. 1:1, 2). А о Давид, јекх таро е Јудаскере потомција, сине о прво цари со авела сине таро адава племе. Ама, о пророштво башо Јуда исполнинѓа пе ко јавера да начинија.

16. Сар исполнинѓа пе о пророштво тари 1. Мојсеева 49:10? (Дикх хем и рамка „ Пророштво со вакерѓа ле о Јаков англедер те мерел“.)

¹⁶ О Јаков откринѓа кај о Владетели са е манушенгоро ка авел таро Јуда хем ка владинел засекогаш. (Читин 1. Мојсеева 49:10 хем фуснота.) Адава Владетели тано о Исус Христос, окова коле со о Јаков викинѓа ле Сило. Башо Исус, јекх ангели вакерѓа: „О Јехова,  о Девел, ка дел ле о престол лескере дадескоро, е Давидескоро“ (Лука 1:32, 33). Исто аѓаар, ки Библија башо Исус вакерела пе кај тано „о лави таро е Јудаскоро племе“ (Отк. 5:5).

17. Сар шај те џа пало е Јеховаскоро пример ко адава сар дикхаја ко јавера?

¹⁷ Со шај те сикљова? О Јехова благословинѓа е Јуда иако ов керѓа некобор сериозна грешке. Ама е Јудаскере пхраља шај пучена пе сине со дикхља о Јехова ки лесте. На џанаја со мислинена сине ола, ама џанаја кај о Јехова дикхља шуже особине ки лесте хем благословинѓа ле башо адава. Сар шај те џа пало е Јеховаскоро пример? Кеда некој таро амаре пхраља ка добинел несави важно задача, прво шај ка ова ко искушение те концентририна амен ко лескере маане. Ама на ваљани те бистра кај о Јехова сигурно ценинела лескере шуже особине. О Јехова дикхела о шукар ко пле слуге. Те да амендар са амен да те кера о исто.

18. Соске ваљани те ова стрплива?

¹⁸ Јавер нешто со шај те сикљова таро е Јудаскоро искуство тано адава кај ваљани те ова стрплива. О Јехова секогаш исполнинела пле ветувања, ама адава на керела секогаш ко начин или ко време со амен очекујнаја ле. О потомција е Јудаскере на почминѓе одма те предводинен е Девлескере народо. Ама верно поддржинена сине околен кас со о Јехова чхивѓа те керен адава, сар на пример о Мојсеј таро племе Леви, о Исус таро племе Ефрем или о цари Саул таро племе Бенјамин. Амен да ваљани те поддржина секас кас со о Јехова ка биринел те предводинел машкар аменде авдиве (Евр. 6:12).

19. Со шај те сикљова башо Јехова тари акаја статија таро пророштво е Јаковескоро?

¹⁹ Со сиклилем џи акана таро пророштво со вакерѓа ле о Јаков англедер те мерел? Јасно тано кај „о Девел на дикхела адава со о мануш дикхела“ (1. Сам. 16:7). О Јехова тано бут стрпливо хем спремно простинела. Точно тано кај о Јехова на оправдинела о погрешна постапке, ама тари јавер страна ов на очекујнела совршенство таро пле слуге. Ов шај чак те благословинел несавен кола со англедер керѓе сериозна грешке ако искрено каинена пе хем ако почминена те керен адава сој исправно. Ки јавер статија ка дикха со вакерѓа о Јаков пле јавере офто чхавенге.