Vijesti o padu Jerihona proširile su se Kanaanom poput požara. Zato su se kanaanski kraljevi dogovorili da će se svi zajedno boriti protiv Izraelaca. Ali stanovnici Gibeona nisu im se pridružili. Oni su došli na posve drugačiju ideju. Obukli su staru, poderanu odjeću i otišli k Jošui. Rekli su mu: “Mi dolazimo iz daleke zemlje. Čuli smo za Jehovu i što je sve učinio za vas u Egiptu i Moabu. Obećajte nam da nas nećete napasti i bit ćemo vaši sluge”.

Jošua im je povjerovao i obećao da ih neće napasti. Ali tri dana kasnije saznao je da ti ljudi uopće nisu iz daleke zemlje, nego iz Kanaana. Zato ih je upitao: “Što ste to učinili? Zašto ste nam lagali?” Oni su mu odgovorili: “Jako smo se uplašili! Znamo da se vaš Bog, Jehova, bori za vas. Molimo vas, nemojte nas ubiti!” Naravno, Jošua je održao svoje obećanje i ostavio ih na životu.

Vrlo brzo nakon toga pet kanaanskih kraljeva krenulo je sa svojim vojskama u napad na Gibeon. Čim je čuo što se dogodilo,  Jošua je pohitao u pomoć Gibeonjanima. On i njegova vojska marširali su cijelu noć, a rano ujutro započela je bitka. Kanaanci su se razbježali kao muhe bez glave, a Jehova je s neba pustio na njih jaku tuču. A onda je u jednom trenutku Jošua zamolio Jehovu da zaustavi Sunce kako bi se mogli što dulje boriti po danu. No zašto je to molio kad se takvo što nikad prije nije dogodilo? Zato što je znao da Jehovi ništa nije nemoguće! I tako je Sunce čitav dan stajalo na mjestu – sve dok Izraelci nisu pobijedili kanaanske kraljeve.