MOJSIJE je morao preći skoro cijelu planinu Horeb, da bi našao travu za ovce. Ovdje je ugledao grm, koji je gorio, ali nije izgorio.

“Ovo je čudno”, mislio je Mojsije. “Prići ću bliže da bolje pogledam.” Kad je to učinio, iz grma se čuo glas govoreći: “Ne prilazi bliže. Skini svoju obuću, jer stojiš na svetom mjestu.” To je Bog govorio preko anđela, stoga je Mojsije zaklonio svoje lice.

Bog je tada rekao: “Vidio sam kako moj narod trpi u Egiptu. Zato ću ih osloboditi, a ti ih trebaš izvesti iz Egipta.” Jehova je želio svoj narod dovesti u prekrasnu zemlju Kanaan.

Ali Mojsije je rekao: “Tko sam ja da se uputim faraonu (ST)? Ali kad bih i mogao, Izraelci će mi reći: ’Tko te je poslao?’ Što ću tada reći?”

“Ovo ćeš im reći”, odgovorio je Bog, “JEHOVA, Bog Abrahama, Izaka i Jakova šalje me k vama.” I Jehova je nastavio: “To je moje ime zauvijek.”

“Ali ako mi oni ne povjeruju kad im to budem rekao,” pitao je dalje Mojsije.

“Što ti je u ruci?” pitao je Bog.

Mojsije je odgovorio: “Štap.”

“Baci ga na zemlju.” rekao je Bog. I kad je Mojsije to učinio, štap je postao zmija. Jehova je tada pokazao Mojsiju još jedno čudo. Rekao je: “Stavi svoju ruku u njedra.” Mojsije je učinio tako i kad je izvukao ruku, bila je bijela poput snijega! Izgledala je kao da je oboljela od gube. Tada je Jehova dao Mojsiju moć da učini treće čudo. Napokon je rekao: “Kad učiniš ta čuda, Izraelci će vjerovati da sam te ja poslao.”

Nakon toga Mojsije se je vratio kući i rekao Jetru: “Pusti me da idem svojim rođacima u Egipat da vidim kako su.” Tako je Jetro pozdravio Mojsija, a Mojsije je otputovao natrag prema Egiptu.