2. Mojsijeva 33:1-23
33 Jehova je zatim rekao Mojsiju: “Idi! Otiđi odavde, ti i narod koji si izveo iz zemlje egipatske,+ u zemlju za koju sam se zakleo Abrahamu, Izaku i Jakovu: ‘Tvojem ću je potomstvu dati.’+
2 Poslat ću pred tobom anđela+ i istjerati Kanaance, Amorejce, Hetite, Perižane, Hivijce i Jebusejce.+
3 Idi u zemlju u kojoj teče med i mlijeko!+ A ja neću ići među vama, jer ste narod nepokoran,*+ da vas ne istrijebim putem.”+
4 Kad je narod čuo te teške riječi, počeo je tugovati.+ Nitko nije stavio na sebe svoj nakit.
5 I Jehova je rekao Mojsiju: “Reci sinovima Izraelovim: ‘Vi ste narod nepokoran.*+ Kad bih samo jedan čas+ došao među vas, istrijebio bih vas. Stoga skinite sa sebe sav nakit da vidim što ću učiniti s vama!’”+
6 Tako su sinovi Izraelovi poskidali sa sebe svoj nakit na gori Horebu+ i otada ga više nisu nosili.
7 A Mojsije je uzeo svoj šator, razapeo ga izvan tabora, daleko od tabora, i nazvao ga šator sastanka. Tko bi god htio pitati+ što Jehovu, otišao bi do šatora sastanka, koji se nalazio izvan tabora.
8 Kad bi god Mojsije pošao u šator, sav bi narod ustao.+ Svatko bi stajao na ulazu u svoj šator i gledao za Mojsijem dok ne bi ušao u šator.
9 A kad bi Mojsije ušao u šator, stup od oblaka+ sišao bi i stajao na ulazu u šator dok je Bog razgovarao+ s Mojsijem.
10 I sav bi narod vidio stup od oblaka+ kako stoji na ulazu u šator, i tada bi sav narod ustao i svatko bi se poklonio na ulazu u svoj šator.+
11 A Jehova bi razgovarao s Mojsijem licem u lice,+ kao što čovjek razgovara s bližnjim svojim. Potom bi se Mojsije vratio u tabor, a njegov sluga+ Jošua, sin Nunov,+ pomoćnik njegov, ne bi se micao iz šatora.
12 Mojsije je rekao Jehovi: “Evo, ti mi kažeš: ‘Vodi ovaj narod’, ali nisi mi objavio koga ćeš poslati sa mnom. Još si mi rekao: ‘Znam te po imenu+ i našao si milost u očima mojim.’
13 Stoga te sada molim, ako sam našao milost u očima tvojim,+ objavi mi puteve svoje,+ da te upoznam i nađem milost u očima tvojim! I sjeti se da je ovaj narod tvoj narod!”+
14 A on mu je rekao: “Ja ću poći s tobom+ i dat ću ti da počineš.”+
15 “Ako ti ne pođeš s nama”, odgovorio je Mojsije, “nemoj nas ni voditi odavde!
16 Po čemu će se znati da smo ja i tvoj narod našli milost u očima tvojim? Zar ne po tome da ti ideš s nama,+ da se ja i tvoj narod razlikujemo od svih drugih naroda koji su na licu zemlje?”+
17 A Jehova je odgovorio Mojsiju: “I ovo što si rekao učinit ću,+ jer si našao milost u očima mojim i znam te po imenu.”
18 Nato je Mojsije rekao: “Molim te, pokaži mi slavu svoju!”+
19 A on mu je odgovorio: “Učinit ću da sva moja dobrota prođe ispred lica tvojega+ i pred tobom ću obznaniti ime Jehova.+ Bit ću milostiv kome hoću biti milostiv, i smilovat ću se kome se hoću smilovati.”+
20 Zatim je dodao: “Ali ne možeš vidjeti lica mojega, jer ne može čovjek mene vidjeti i ostati živ.”+
21 Jehova je nastavio: “Evo mjesta kod mene, pa stani na stijenu!
22 Dok moja slava bude prolazila, stavit ću te u šupljinu stijene i zakloniti te rukom svojom dok ne prođem.
23 Potom ću maknuti ruku svoju, pa ćeš me vidjeti s leđa. Ali moje se lice ne može vidjeti.”+
