15. POGLAVLJE
Borba za slobodu veroispovesti
1, 2. (a) Šta je dokaz da si podanik Božjeg Kraljevstva? (b) Zašto Jehovini svedoci ponekad moraju da se bore za versku slobodu?
DA LI si podanik Božjeg Kraljevstva? Budući da si Jehovin svedok, s punim pravom možeš odgovoriti potvrdno. A šta je dokaz da si podanik te vladavine? To nije pasoš niti neka druga isprava već način na koji služiš Jehovi Bogu. Istinsko služenje Bogu podrazumeva više od onoga u šta veruješ. Ono obuhvata i tvoje postupke — tvoju poslušnost zakonima Božjeg Kraljevstva. Služenje Bogu prožima čitav naš život, sve što radimo, uključujući i vaspitavanje dece i odluke u vezi sa lečenjem.
2 Međutim, svet u kom živimo ne deli naše poštovanje prema Kraljevstvu i njegovim merilima. U nekim državama, vlada je pokušala da nam ograniči ili potpuno uskrati versku slobodu. Hristovi sledbenici ponekad moraju da se izbore za pravo da žive po zakonima Mesijanskog Kraljevstva. Da li to treba da nas iznenadi? Ne. Jehovin narod je i u biblijsko doba često morao da se bori za slobodu da služi Jehovi.
3. Kakva je opasnost pretila Božjem narodu u doba kraljice Jestire?
3 Na primer, u danima kraljice Jestire bio je ugrožen sam opstanak Božjeg naroda. Zbog čega? Zli Aman, najuticajniji persijski knez, rekao je kralju Asviru da treba istrebiti sve Judejce u kraljevstvu jer su njihovi zakoni „drugačiji od zakona svih ostalih naroda“ (Jest. 3:8, 9, 13). Da li je Jehova prepustio svoje sluge na milost i nemilost neprijatelju? Naravno da nije. Jestira i Mardohej su se obratili persijskom kralju s molbom da zaštiti Božji narod, a Jehova je blagoslovio ishod (Jest. 9:20-22).
4. O čemu će biti reči u ovom poglavlju?
4 Kakva je situacija u savremeno doba? Kao što smo videli u prethodnom poglavlju, Jehovini svedoci su ponekad nailazili na protivljenje državne vlasti. U ovom poglavlju ćemo videti kako su neke vlade pokušavale da ograniče našu slobodu veroispovesti. Osmotrićemo tri glavna područja: (1) pravo da postojimo kao organizacija i neometano vršimo svoju svetu službu, (2) pravo da izaberemo lečenje u skladu s biblijskim načelima i (3) pravo roditelja da vaspitavaju decu po Jehovinim merilima. Na svakom od tih područja, videćemo kako su se verni podanici Mesijanskog Kraljevstva odvažno borili da ostanu odani toj vlasti i kako je Jehova blagoslovio njihov trud.
Borba za zakonsko priznanje i osnovne slobode
5. Zašto se pravi hrišćani zalažu za dobijanje zakonskog priznanja?
5 Da li nam je neophodno priznanje ljudskih vlasti da bismo služili Jehovi? Nije, ali nam takvo priznanje olakšava da nesmetano vršimo svoju službu — da se slobodno sastajemo u našim Dvoranama Kraljevstva i Kongresnim dvoranama, da štampamo i uvozimo biblijsku literaturu i bez ometanja prenosimo dobru vest. U mnogim zemljama, Jehovini svedoci su zakonski registrovani i imaju istu versku slobodu kao pripadnici drugih priznatih religija. Međutim, šta se dešava kada nam vlada neke države uskraćuje zakonsko priznanje ili pokušava da nam ograniči osnovne slobode?
6. Šta se dešavalo Jehovinim svedocima u Australiji početkom 1940-ih?
6 Australija. Početkom 1940-ih, generalni guverner je smatrao da naša verovanja štetno utiču na javnost u vreme rata. Usledila je zabrana aktivnosti Jehovinih svedoka. Nisu mogli da održavaju sastanke i slobodno propovedaju, Betel je zatvoren, a Dvorane Kraljevstva zaplenjene. Bilo je zabranjeno čak i posedovanje biblijske literature. Nakon što su nekoliko godina delovala u tajnosti, naša braća u toj zemlji mogla su da odahnu. Vrhovni sud Australije je 14. juna 1943. poništio zabranu.
7, 8. Kako su se naša braća u Rusiji tokom godina borila za versku slobodu?
7 Rusija. Posle višedecenijske zabrane pod komunističkim režimom, Jehovini svedoci su registrovani 1991. Nakon raspada Sovjetskog Saveza, vlada Ruske Federacije zakonski nas je priznala 1992. Međutim, to nije dugo trajalo. Brz porast broja Svedoka bio je trn u oku nekim protivnicima, među kojima su se posebno isticale pristalice Ruske pravoslavne crkve. U periodu između 1995. i 1998, protivnici su podneli pet krivičnih prijava protiv Jehovinih svedoka. Ni u jednom slučaju tužilac nije našao dokaz da je učinjeno nešto protivzakonito. To nije zaustavilo protivnike, koji su 1998. podneli privatnu tužbu. Svedoci su dobili prvu parnicu, ali protivnici su uložili žalbu na tu presudu. U maju 2001, Apelacioni sud je doneo odluku protiv Jehovinih svedoka. Novo suđenje je počelo u oktobru iste godine, a 2004. je sud doneo odluku kojom se na području Moskve zabranjuje delovanje Jehovinih svedoka i ukida registracija njihove verske zajednice.
8 Usledio je talas progonstva. (Pročitati 2. Timoteju 3:12.) Svedoci su stalno napadani i uznemiravani. Oduzimana im je literatura, nisu mogli da iznajmljuju niti grade mesta za sastajanje. Zamisli kako su se naša braća i sestre osećali dok su se suočavali s takvim nedaćama! Svedoci su 2001. podneli žalbu Evropskom sudu za ljudska prava, a 2004. su priložili dodatne informacije. Evropski sud je 2010. doneo konačnu odluku. Po mišljenju Suda, jasno je da je verska netolerancija razlog za zabranu Svedoka u Rusiji. U presudi je rečeno da nema razloga da se podrže odluke nižih sudova, pošto nema dokaza da je iko od Svedoka uradio nešto protivzakonito. U odluci Suda stoji i da je zabrana smišljena da bi se Svedocima oduzela njihova zakonska prava. Tako je Evropski sud potvrdio pravo Svedoka na slobodu veroispovesti. Premda neke državne službe u Rusiji još uvek nisu uvažile tu presudu, ova i slične pravne pobede veliko su ohrabrenje za Božji narod u toj zemlji.
9-11. Kako se Jehovin narod u Grčkoj borio za slobodu okupljanja i kakav je bio ishod?
9 Grčka. Titos Manusakis je 1983. iznajmio jednu prostoriju u Heraklionu na Kritu, kako bi se mala grupa Jehovinih svedoka tu sastajala (Jevr. 10:24, 25). Međutim, ubrzo je jedan pravoslavni sveštenik podneo tužbu protiv njih, protestujući što tu održavaju svoje verske sastanke. Zbog čega je to uradio? Samo zato što se verovanja Svedoka razlikuju od verovanja pravoslavne crkve. Protiv brata Manusakisa i još trojice Svedoka pokrenut je krivični postupak. Bili su novčano kažnjeni i osuđeni na dva meseca zatvora. Kao verni podanici Božjeg Kraljevstva, Svedoci su smatrali da se tom sudskom presudom krši njihova verska sloboda, pa su upućivali žalbe domaćim sudovima, ali bezuspešno. Na kraju su se obratili Evropskom sudu.
10 Evropski sud je 1996. doneo presudu koja je bila neočekivan udarac protivnicima Božjih slugu. U odluci suda je rečeno da „Jehovini svedoci potpadaju pod definiciju ’priznate religije‘ u grčkom zakonu“ i da su odluke nižih sudova direktno uticale na njihovu „versku slobodu“. Nadalje je rečeno da vlada Grčke nema pravo da „prosuđuje legitimnost religioznih verovanja ili načina na koji se ta verovanja izražavaju“. Presuda protiv Svedoka bila je ukinuta, a njihova sloboda veroispovesti potvrđena!
11 Da li je ova pobeda okončala probleme braće u Grčkoj? Nažalost ne. U Kasandri se dogodio sličan slučaj koji je rešen 2012, nakon skoro 12 godina duge pravne bitke. Ovog puta je iza protivljenja stajao pravoslavni episkop. Najviši grčki upravni sud, Državno veće, doneo je presudu u korist Božjeg naroda. U odluci Suda citiran je grčki ustav koji jemči slobodu veroispovesti i odbačena je česta optužba da Jehovini svedoci nisu priznata religija. Prema mišljenju Suda, „Jehovini svedoci ne kriju svoja učenja od drugih i, prema tome, njihova religija je priznata“. Članovi male skupštine u Kasandri srećni su što sada mogu da slave Jehovu na sastancima u svojoj Dvorani Kraljevstva.
12, 13. Kako su protivnici u Francuskoj pokušali da ’stvore neprilike služeći se zakonom‘ i šta se desilo na kraju?
12 Francuska. Neki protivnici Božjeg naroda koristili su taktiku ’stvaranja neprilika služeći se zakonom‘. (Pročitati Psalam 94:20.) Na primer, sredinom 1990-ih, poreska uprava je počela reviziju finansija pravnog tela koje Jehovini svedoci koriste u Francuskoj (Association Les Témoins de Jéhovah). Jedna izjava ministra budžeta otkriva pravi cilj te revizije: „Ova revizija bi mogla dovesti do sudske likvidacije ili do krivičnog postupka [...] što bi verovatno oslabilo delovanje Zajednice ili bi je primoralo da prekine sa aktivnostima na našoj teritoriji.“ Premda tokom revizije nisu pronađene nikakve nepravilnosti, poreska uprava je nametnula Zajednici neprimereno visok porez. Da je ova taktika uspela, naša braća ne bi imala izbora nego da zatvore podružnicu i prodaju objekte da bi platila taj ogroman porez. Bio je to težak udarac, ali Božji narod se nije predao. Svedoci su učinili sve što je u njihovoj moći da bi se izborili protiv te nepravde. Na kraju su se 2005. obratili Evropskom sudu za ljudska prava.
13 Sud je doneo presudu 30. juna 2011. U presudi je rečeno da sloboda veroispovesti podrazumeva da država nema pravo da procenjuje opravdanost nečijih verskih uverenja niti način na koji se ona ispoljavaju, osim u ekstremnim slučajevima. U obrazloženju presude je još rečeno: „Usled ovakvog oporezivanja [...] Zajednica je lišena važnih sredstava, što nadalje onemogućava njenim pripadnicima da obavljaju svoju versku delatnost.“ Sud je doneo jednoglasnu odluku u korist Jehovinih svedoka. Na radost braće, francuska vlada se povinovala toj odluci i vratila novac koji je prethodno uzela na ime poreza, kao i kamatu na taj iznos. Takođe je povukla sva rešenja o zapleni imovine naše podružnice.
Možeš se svakodnevno moliti za svoju duhovnu braću i sestre koji pate usled nepravde
14. Kako možeš imati udela u borbi za versku slobodu?
14 Poput Jestire i Mardoheja u drevno doba, Jehovin narod se i danas bori za pravo da služi Jehovi u skladu s njegovim merilima (Jest. 4:13-16). Možeš li i ti imati udela u tome? Svakako. Možeš se svakodnevno moliti za svoju duhovnu braću i sestre koji pate usled nepravde. Takve molitve im pomažu da istraju u teškoćama i pod progonstvom. (Pročitati Jakovljevu 5:16.) Da li Jehova uslišava te molitve? Naše pobede na sudu dokazuju da on to zaista čini! (Jevr. 13:18, 19).
Pravo na izbor lečenja u skladu s našim verskim uverenjima
15. Šta Božji narod uzima u obzir kada se radi o upotrebi krvi?
15 Kao što je rečeno u 11. poglavlju, podanici Božjeg Kraljevstva imaju jasne biblijske smernice da se klone zloupotrebe krvi, koja je danas uobičajena (Post. 9:5, 6; Lev. 17:11; pročitati Dela apostolska 15:28, 29). Premda ne prihvatamo transfuziju krvi, želimo najbolje lečenje za sebe i svoje voljene, sve dok se njime ne krši Božji zakon. Najviši sudovi mnogih zemalja potvrdili su pravo pojedinca da izabere ili odbije lečenje u skladu sa svojom savešću i verskim uverenjima. Međutim, u nekim zemljama se Božji narod suočava s velikim poteškoćama u ovom pogledu. Osmotrimo neke primere.
16, 17. Šta se desilo jednoj sestri iz Japana i kako su njene molitve bile uslišene?
16 Japan. Misae Takeda, 63-godišnja domaćica, morala je da ide na ozbiljnu operaciju. Kao verna podanica Božjeg Kraljevstva, rekla je svom lekaru da želi lečenje bez krvi. Pa ipak, posle nekoliko meseci je saznala da su joj tokom operacije dali transfuziju. Bila je šokirana. Duboko povređena i razočarana, sestra Takeda je u junu 1993. podnela tužbu protiv odgovornih lekara i bolnice. Ta nenametljiva, blaga žena ispoljila je izuzetnu veru. Odvažno je svedočila pred punom sudnicom više od sat vremena, uprkos tome što je usled bolesti bila sve slabija. Poslednji put se pojavila na sudu mesec dana pre smrti. Njena hrabrost i vera su zaista vredne divljenja. Sestra Takeda je rekla da se stalno molila Jehovi da blagoslovi ishod borbe koju je vodila. Bila je uverena da će je on uslišiti. Da li je bilo tako?
17 Tri godine posle njene smrti, Vrhovni sud Japana je doneo povoljnu presudu i potvrdio da je bilo pogrešno što nije poštovana njena želja u pogledu transfuzije. U toj odluci, koja je doneta 29. februara 2000, pisalo je da „sloboda odlučivanja“ u ovakvim slučajevima „mora biti poštovana kao jedno od ličnih prava“. Zahvaljujući tome što se sestra Takeda odlučno borila za pravo na izbor lečenja u skladu sa svojom biblijski oblikovanom savešću, Svedoci u Japanu sada ne moraju da brinu da će im biti data transfuzija protivno njihovoj volji.
18-20. (a) Kako je Vrhovni sud Argentine potvrdio pravo pojedinca da odbije transfuziju krvi putem unapred sačinjenog dokumenta? (b) Kako svojim izborom lečenja možemo pokazati podložnost Hristu?
18 Argentina. Kako se podanici Kraljevstva pripremaju u slučaju da odluka o lečenju treba da se donese kad su u nesvesnom stanju? Mi nosimo sa sobom dokument u kom su izražene naše želje. To je učinio i Pablo Albarasini. On je u maju 2012. bio svedok pokušaja pljačke i tom prilikom je više puta ranjen vatrenim oružjem. Pošto je prebačen u bolnicu u nesvesnom stanju, nije mogao da objasni svoj stav o transfuziji krvi. Međutim, sa sobom je nosio propisno popunjenu posebnu medicinsku punomoć, koju je potpisao više od četiri godine ranije. Premda je njegovo stanje bilo ozbiljno i neki lekari su smatrali da je transfuzija neophodna da bi preživeo, bolničko osoblje je bilo spremno da poštuje njegovu želju. Međutim, Pablov otac, koji nije Jehovin svedok, zatražio je i dobio sudski nalog da se njegovom sinu ipak da transfuzija.
19 Advokat koji je zastupao Pablovu suprugu odmah je uložio žalbu. Posle samo nekoliko sati, Apelacioni sud je poništio odluku nižeg suda i presudio da treba poštovati volju pacijenta koja je navedena u posebnoj medicinskoj punomoći. Pablov otac se potom obratio Vrhovnom sudu Argentine. Međutim, Vrhovni sud je ustanovio da „nema razloga za sumnju da je [Pablov dokument o odbijanju transfuzije] sastavljen s namerom, promišljeno i bez prisile“. U odluci Suda je rečeno: „Svaka sposobna odrasla osoba može da sastavi dokument u kom će unapred pružiti smernice koje se tiču [njenog] zdravlja, i ima pravo da prihvati ili odbije određene medicinske mere [...] Nadležni lekar je dužan da poštuje tako izraženu volju pacijenta.“
20 Brat Albarasini se u međuvremenu potpuno oporavio. On i njegova supruga su srećni što je popunio posebnu medicinsku punomoć. Preduzimajući taj jednostavan ali veoma važan korak, pokazao je podložnost Hristu, Kralju Božjeg Kraljevstva. Da li ste ti i tvoja porodica učinili isto?
21-24. (a) Koju je značajnu odluku doneo kanadski Vrhovni sud? (b) U kom pogledu je ovaj slučaj ohrabrenje za mlade koji služe Jehovi?
21 Kanada. Većina sudova uvažava pravo roditelja da izaberu najbolje lečenje za svoju decu. U nekim presudama je čak rečeno da treba poštovati i pravo zrelog maloletnika da donosi odluke o svom lečenju. Tako je bilo u slučaju Ejpril Kadore. Kad je imala 14 godina, primljena je u bolnicu zbog obilnog unutrašnjeg krvarenja. Nekoliko meseci ranije, ona je popunila posebnu medicinsku punomoć u kojoj je napisala da ni pod kojim okolnostima ne želi da primi transfuziju krvi. Nadležni lekar je odlučio da postupi suprotno tome i zatražio je sudski nalog da bi joj dao krv. Protivno njenoj volji, date su joj tri jedinice eritrocita. Ona je taj postupak kasnije uporedila sa silovanjem.
22 Ejpril i njeni roditelji potražili su pravdu na sudu. Posle dve godine, njen slučaj je stigao na kanadski Vrhovni sud. Sud je naložio da joj se pokriju sudski troškovi i doneo presudu kojom se uvažava njeno pravo i pravo drugih zrelih maloletnika da sami biraju lečenje. Premda se sam zakon nije promenio, izmenjeno je njegovo tumačenje. Naime, prema mišljenju Suda, „osobama mlađim od 16 godina treba dozvoliti da izraze svoje gledište o određenoj metodi lečenja i dokažu da su dovoljno zrele i u stanju da samostalno donesu takvu odluku“.
23 Ovaj slučaj je značajan jer se Vrhovni sud bavio ustavnim pravima zrelih maloletnika. Pre ove presude, kanadski sudovi su mogli da lekarima odobre primenu nekog medicinskog postupka kod deteta mlađeg od 16 godina, ukoliko bi se procenilo da je to u njegovom najboljem interesu. Ali posle ove presude, sudovi više nemaju pravo da odbore takve postupke ukoliko nisu najpre pružili detetu priliku da dokaže da je dovoljno zrelo za samostalno donošenje odluka.
„Stvarno sam srećna što sam bar malo mogla doprineti da se proslavi Božje ime i dokaže da je Satana lažov“
24 Da li je trogodišnja pravna bitka bila vredna truda? „Svakako!“, kaže Ejpril, koja je sada opšti pionir i dobrog je zdravlja. „Stvarno sam srećna što sam bar malo mogla doprineti da se proslavi Božje ime i dokaže da je Satana lažov.“ Njeno iskustvo pokazuje da naši mladi mogu odvažno zastupati svoja uverenja i dokazati da cene što su podanici Božjeg Kraljevstva (Mat. 21:16).
Pravo na vaspitavanje dece u skladu s Jehovinim merilima
25, 26. Koji se problem može javiti posle razvoda?
25 Jehova je roditeljima poverio odgovornost da vaspitavaju decu u skladu s njegovim merilima (Pon. zak. 6:6-8; Ef. 6:4). To nije lako, a još je teže u slučaju razvoda, posebno ako roditelji imaju sasvim suprotna gledišta o vaspitavanju dece. Primera radi, roditelj koji je Jehovin svedok želi da odgaja dete u hrišćanskom duhu, dok se drugi roditelj ne slaže s tim. Naravno, premda razvod okončava bračnu vezu, roditelj koji je Svedok treba da bude svestan da se time ne prekida veza između bivšeg supružnika i njihove dece.
26 Roditelj koji nije Svedok možda će sudskim putem zatražiti starateljstvo nad detetom kako bi mogao da utiče na njegovo versko opredeljenje. Neki pokušavaju da dokažu da nije dobro poveriti vaspitavanje deteta roditelju koji je Jehovin svedok. Možda tvrde da će detetu biti uskraćene proslave rođendana i praznika ili da će mu u hitnom medicinskom slučaju biti ugrožen život jer ne bi dobilo transfuziju krvi. Na sreću, većina sudova prvenstveno razmatra šta je u najboljem interesu deteta, a ne da li je religija jednog roditelja štetna. Pogledajmo neke primere.
27, 28. Kako je Vrhovni sud Ohaja reagovao na optužbu da je za dete štetno da bude odgajano kao Jehovin svedok?
27 Sjedinjene Države. Vrhovni sud države Ohajo razmatrao je 1992. slučaj u kom je otac tvrdio da bi za njegovog sina bilo štetno da bude odgajan kao Jehovin svedok. Prethodno je niži sud uvažio njegovo mišljenje i poverio mu starateljstvo nad detetom. Majka, Dženifer Pejter, dobila je pravo da viđa dete, ali joj je bilo zabranjeno da ga „na bilo koji način poučava ili izlaže verovanjima Jehovinih svedoka“. Ova presuda nižeg suda bila je toliko uopštena da je to moglo značiti da sestra Pejter ne sme svom sinu Bobiju čak ni da spomene Bibliju ili njena moralna merila! Možeš li zamisliti kako se osećala? Premda je bila skrhana, ona kaže da je naučila da bude strpljiva i čeka na Jehovu. „Jehova je uvek bio uz mene“, rekla je. Braća iz podružnice su joj pružila pravnu pomoć, nakon čega je njena pravna zastupnica predala žalbu Vrhovnom sudu Ohaja.
28 Vrhovni sud je ukinuo presudu nižeg suda, uz obrazloženje da je „osnovno pravo roditelja da poučavaju svoju decu, što podrazumeva i pravo da im prenose svoje moralne i religiozne vrednosti“. Po mišljenju Suda, ukoliko nema dokaza da su verovanja Jehovinih svedoka štetna po fizičko i mentalno zdravlje deteta, nijedan sud nema pravo da na temelju religije uskrati roditelju starateljstvo. Sud nije pronašao nijedan dokaz da verovanja Svedoka loše utiču na mentalno ili fizičko zdravlje dece.
29-31. Zašto je jedna sestra iz Danske izgubila starateljstvo nad svojom ćerkom i koju je odluku doneo Vrhovni sud?
29 Danska. Anita Hansen se suočila sa sličnim problemom kad je njen bivši suprug preko suda zatražio starateljstvo nad njihovom sedmogodišnjom ćerkom Amandom. Premda je okružni sud 2000. godine poverio brigu o detetu sestri Hansen, Amandin otac se obratio višem sudu, koji je poništio presudu okružnog suda i dodelio dete njemu. U obrazloženju presude višeg suda rečeno je da zbog svojih verskih uverenja roditelji imaju protivrečna gledišta o životu, pa sud smatra da je otac u boljoj poziciji da napravi ravnotežu između tih suprotnosti. U suštini, sestra Hansen je izgubila starateljstvo nad Amandom samo zato što je Jehovin svedok!
30 Tokom tog teškog perioda, sestra Hansen je ponekad bila toliko van sebe od brige da nije znala za šta da se moli. „Ali mir su mi ulivale reči iz Rimljanima 8:26, 27. Uvek sam znala da Jehova razume šta želim da kažem. On je brižno motrio na mene i nikad me nije izneverio.“ (Pročitati Psalam 32:8 i Isaiju 41:10.)
31 Sestra Hansen se obratila Vrhovnom sudu Danske. U obrazloženju presude je stajalo: „Odluku o starateljstvu nad detetom treba doneti na temelju konkretne procene toga šta je u najboljem interesu deteta.“ Nadalje, Sud je naveo da pri donošenju odluke treba utvrditi kako svako od roditelja rešava konflikte, a ne kakva su „učenja i gledišta“ Jehovinih svedoka. Na veliko olakšanje sestre Hansen, Sud je procenio da je ona u mogućnosti da dobro brine o detetu i vratio joj starateljstvo nad Amandom.
32. Kako je Evropski sud zaštitio od diskriminacije roditelje koji su Svedoci?
32 Različite evropske zemlje. U nekim slučajevima, sporovi oko starateljstva nad decom išli su dalje od najviših državnih sudova. Ovim pitanjem se bavio i Evropski sud za ljudska prava. U dva slučaja, taj sud je ustanovio da su niži, državni sudovi pravili razliku među roditeljima samo na osnovu njihovog verskog opredeljenja. Nazivajući to diskriminacijom, Evropski sud je presudio da je „neprihvatljivo imati drugačiji odnos prema nekome samo na temelju razlike u religiji“. Jedna naša sestra koja je dobila spor na tom sudu, rekla je: „Veoma me je zabolelo što sam bila optužena da činim nažao svojoj deci, a samo sam se trudila da im pružim ono što je po mom mišljenju najbolje za njih — vaspitanje u skladu s hrišćanskim merilima.“
33. Kako roditelji koji su Svedoci primenjuju načelo iz Filipljanima 4:5?
33 Naravno, Svedoci koji se suočavaju sa zakonskim preprekama dok nastoje da u svoju decu usade biblijska merila trude se da ispoljavaju razumnost. (Pročitati Filipljanima 4:5.) Drago im je što mogu da poučavaju svoju decu u skladu s Božjim merilima, ali istovremeno priznaju i da roditelj koji nije Svedok ima pravo da deli roditeljske odgovornosti, ako to želi. Koliko ozbiljno roditelj koji je Svedok shvata svoju odgovornost da vaspitava dete?
34. Šta roditelji mogu naučiti od Judejaca iz Nemijinog doba?
34 U tom pogledu, poučan je jedan primer iz Nemijinog doba. Judejci su danonoćno radili na obnovi i ponovnoj izgradnji jerusalimskih zidina. Znali su da će to zaštititi njih i njihove porodice od neprijateljskih naroda koji su ih okruživali. Nemija ih je podsticao: „Borite se za svoju braću, za svoje sinove i kćeri, za svoje žene i svoje domove“ (Nem. 4:14). Judejci su te reči veoma ozbiljno shvatili. Slično tome, roditelji koji su Jehovini svedoci daju sve od sebe da poučavaju decu istini. Oni znaju da su deca svakodnevno izložena poplavi nezdravih uticaja u školi i kraju u kom žive. Takvi uticaji se preko medija mogu uvući i u dom. Roditelji, uvek imajte na umu da je vredno svakog truda boriti se za svoje sinove i ćerke kako biste im pružili bezbedno okruženje u kom će izrasti u duhovno zrele osobe.
Uvereni u Jehovinu podršku
35, 36. Koje su dobre rezultate donele naše pravne bitke i kako to utiče na tebe?
35 Nema sumnje da Jehova blagosilja sve što njegova organizacija čini u borbi za slobodu veroispovesti. Božji narod je mnogo puta dao odlično svedočanstvo na sudu, kao i široj javnosti (Rimlj. 1:8). Osim toga, naše mnogobrojne pravne pobede su pozitivno uticale i na građanska prava mnogih koji nisu Svedoci. Ipak, kao Božje sluge, mi ne sprovodimo društvene reforme niti nam je najvažnije da opravdamo sebe. Mi se za svoja zakonska prava na sudu borimo prvenstveno da bismo mogli slobodno da služimo pravom Bogu. (Pročitati Filipljanima 1:7.)
36 Nemojmo nikad zaboraviti primer koji su nam pružila naša braća koja su se borila za slobodu da služe Jehovi. Ostanimo i mi verni poput njih, uvereni da Jehova blagosilja našu službu i daje nam snagu da vršimo njegovu volju (Is. 54:17).