U Kutaisiju, drugom po veličini gradu u Gruziji, braća su 13 godina održavala kongrese u jednoj staroj i oronuloj fabrici šampanjca. Pošto je krov prokišnjavao, braća su iznad publike pričvrstila najlone da bi se voda slivala u njih. Međutim, braća sada imaju prikladnu, novu Dvoranu Kraljevstva koja je natkrivena i može da se proširi za potrebe održavanja pokrajinskih sastanaka i kongresa. Dok je tokom gradnje te dvorane 50 dobrovoljaca istovaralo betonske blokove iz kamiona, prišli su im policajci da vide šta se dešava. Oduševili su se kada su videli kako ti radnici vredno rade i kako su srećni. Pohvalili su ih i pomogli im da istovare ostatak blokova. Na kraju su im rekli da ih slobodno pozovu ako im neko bude pravio probleme  i obećali da će doći na prvi kongres koji se bude održavao u toj novoj Kongresnoj dvorani.

Malakaj je starešina i živi u Burundiju. On se bavi poljoprivredom i prevozi robu na svom biciklu da bi prehranio svoju porodicu. Kada je njegova skupština počela da gradi svoju Dvoranu Kraljevstva, on je odlučio da svaki dan pomaže na gradilištu. Pošto bi gradnja trajala oko dva meseca, bio mu je potreban novac koji bi pokrio potrebe njegove porodice za to vreme. Zato je prodao svoj bicikl i deo novca dao svojoj ženi da ga rasporedi tokom ta dva meseca, a ostatak je ubacio kao prilog za troškove gradnje dvorane. Na gradilištu je dobio dobru obuku od slugu za gradnju Dvorana Kraljevstva. Nakon što je Dvorana Kraljevstva završena, Malakaj je bio u poziciji da nađe posao na drugim gradilištima jer je stekao mnoge veštine potrebne za gradnju objekata. Osim toga, kupio je sebi nov bicikl.

Izgradnja Dvorana Kraljevstva u Malaviju predstavlja poseban izazov. Tokom prošle službene godine izgrađena je jedna dvorana na području na kom su putevi izuzetno loši. Koristeći vozila s pogonom na četiri točka, braća iz podružnice su dovezla građevinski materijal na gradilište. Lokalna braća su im rekla da je gradnja u tom mestu izazvala veliko zanimanje meštana. Mnogi ljudi u tom mestu koji nisu Svedoci nudili su se da pomognu i radili su do kasno u noć, istovarujući pesak, tesani kamen, džakove cementa i metalne krovne ploče. Ponekad se zapravo dešavalo da je na gradilištu više bilo ljudi koji nisu Svedoci nego naše braće! Kako to? Pa, kada su ljudi iz tog mesta videli koliko se Svedoci trude da izgrade pristojnu  dvoranu za sastanke u jednom tako zabačenom mestu kao što je njihovo, jednostavno su želeli da im pomognu.

Jedan bračni par specijalnih pionira koji služi u Obali Slonovače proučava Bibliju na lokalnom jeziku bete s jednim parom koji ima desetoro dece. Bilo je planirano da se u maju 2013. godine u gradu Daloa održi prvi pokrajinski sastanak na tom jeziku i svih 12 članova ove porodice je želelo da ide. Međutim, cena povratne karte za jednu osobu koštala je 800 CFA franaka (1,18 evra), što otac ove porodice nije mogao platiti. Ipak, on je rešio da idu na taj skup i tako je došao na jednu ideju. Najstarijoj ćerki je dao 300 CFA franaka (0,44 evra) i predložio joj da počne da prodaje karamele. Ona je to i učinila i tako je zaradila novac za svoju kartu. Otac je isto predložio i ostaloj deci. Svakom detetu je dao 300 CFA franaka kako bi mogli započeti posao sa karamelama. Tako su deca zaradila dovoljno novca da svima plate put. Na kraju je ova porodica uspela da zajedno s drugima otputuje na pokrajinski sastanak. Bili su uzbuđeni što su mogli pratiti program na svom maternjem jeziku.