BIBLIJA je prepuna iskrenih izjava ljudi koji su imali „ista osećanja kao i mi“ (Jak. 5:17, fusn.). Na primer, sigurno se možemo poistovetiti sa iskrenim rečima apostola Pavla koje se nalaze u Rimljanima 7:21-24: „Kad želim da činim dobro, u meni je zlo [...] Jadan sam ti ja čovek!“ Ove reči nas zaista mogu utešiti kada se borimo sa svojim manama.

Međutim, Pavle je izražavao i drugačija osećanja. U Galatima 2:20 izrazio je svoje uverenje da ga je Isus „voleo i predao sebe za [njega]“. Da li se i mi tako osećamo? Pa, ne baš uvek.

Ako se zbog nečega što smo ranije radili borimo sa osećajem manje vrednosti, ponekad nam je teško da prihvatimo da nas Jehova voli i da nam oprašta, a kamoli da na otkupnu žrtvu gledamo kao na dar namenjen nama lično. Da li Isus zaista želi da tako gledamo na otkupnu žrtvu? Ako želi, šta nama može pomoći da tako razmišljamo? Hajde da razmotrimo ova dva pitanja.

Isus zaista želi da na njegovu žrtvu gledamo kao na dar namenjen nama lično. Zašto možemo biti sigurni u to? Zamisli događaj koji je zapisan u Luki 23:39-43. Pored Isusa je na mučeničkom stubu visio čovek koji je priznao da je učinio nešto loše. Mora da se radilo o teškom prestupu, jer je tako okrutna kazna bila predviđena samo za najgore zločince. Izmučen i očajan, preklinjao je Isusa: „Seti me se kad dođeš u svoje kraljevstvo.“

Šta mu je Isus odgovorio? Zamisli kako uz velik bol okreće glavu prema tom čoveku da bi ga pogledao u oči. Iako je bio u agoniji, smogao je snage da mu uputi topao osmeh i pruži mu sledeću garanciju: „Zaista, kažem ti danas, bićeš sa mnom u raju.“ Isus je mogao da jednostavno podseti tog čoveka da je Sin čovečji došao „da svoj život da kao otkupninu za mnoge“ (Mat. 20:28). Međutim, da li si zapazio da se Isus obraća direktno tom čoveku i time ističe da će baš on imati koristi od njegove žrtve? U tom istom duhu mu je rekao da će imati mogućnost da živi u raju na zemlji.

Nema sumnje da je Isus želeo da ovaj čovek prihvati otkupnu žrtvu kao dar namenjen njemu lično. Ako je Isus tako gledao na zločinca koji nije imao priliku da služi Bogu, sigurno isto tako gleda na nekoga ko se krstio i služi Bogu. Šta nama može pomoći da prihvatimo da je Isus umro za nas lično, iako smo možda u prošlosti počinili neke grehe?

Apostol Pavle je zahvaljujući službi propovedanja prihvatio Isusovu otkupnu žrtvu  kao dar namenjen lično njemu. U kom smislu? On je objasnio: „Zahvalan sam Hristu Isusu, našem Gospodu, koji mi je dao snagu, jer me je smatrao dostojnim poverenja i postavio me je u službu, iako sam ranije bio hulnik, progonitelj i drznik“ (1. Tim. 1:12-14). Zadatak koji mu je bio dodeljen uverio je Pavla da mu je Isus pokazao milosrđe, ljubav i poverenje. Slično tome, Isus je i nama dao zadatak da propovedamo dobru vest (Mat. 28:19, 20). Može li služba propovedanja i nama pomoći?

Albert, koji se nedavno vratio Jehovi nakon što je bio isključen 34 godine, kaže: „Nisam zaboravio svoje grehe. Ali kada sam u službi propovedanja, osećam da je i meni lično Isus dao taj zadatak, kao što ga je dao i apostolu Pavlu. To me izgrađuje i pomaže mi da pozitivno razmišljam o sebi, životu i budućnosti“ (Ps. 51:3).

Alan se bavio kriminalom i bio je nasilan pre nego što je upoznao istinu. On kaže: „I dalje razmišljam o bolu koji sam naneo ljudima. Zbog toga sam ponekad depresivan. Ali zahvaljujem Jehovi što je dopustio jednom grešniku kao što sam ja da prenosi dobru vest drugima. Kada vidim kako ljudi reaguju na dobru vest, to me podseća na to koliko je Jehova dobar i brižan. Osećam da Jehova preko mene pomaže onima koji su imali sličnu prošlost kao ja.“

Služba propovedanja nam pomaže da svoju snagu usmerimo na dobra dela i pozitivne misli. Uverava nas u Isusovo milosrđe, ljubav i u to da ima poverenja u nas.

Sve dok bude trajao Satanin svet, naše srce će naginjati tome da nas osuđuje zbog grešaka iz prošlosti. Šta će nam pomoći da se izborimo sa takvim osećanjima?

„Sviđa mi se stih koji kaže da je Bog ’veći od našeg srca‘“, kaže Džin, koja se često bori sa osećanjem krivice zbog dvostrukog života koji je vodila u mladosti (1. Jov. 3:19, 20). I nas može utešiti saznanje da Jehova i Isus bolje od nas samih razumeju koliko smo nesavršeni. Ne zaboravimo da su oni s mnogo ljubavi obezbedili otkupnu žrtvu, i to ne za savršene ljude, nego za grešnike koji se kaju (1. Tim. 1:15).

Uverićemo svoje srce u ovu dragocenu istinu kada u molitvi duboko razmišljamo o tome kako se Isus ophodio prema nesavršenim ljudima i kada dajemo sve od sebe da bismo obavili zadatak koji nam je poverio. Tako ćemo, poput Pavla, moći da kažemo: Isus „me je voleo i predao sebe za mene“.