DA BI smanjili potrebe čovečanstva za fosilnim gorivima, naučnici rade na tome da poboljšaju efikasnost uređaja za prikupljanje solarne energije. „Rešenje za taj problem“, rekao je jedan naučnik, „možda leprša pred našim očima.“

Razmislite o sledećem: U hladnim danima, leptiri šire krila prema suncu da bi upili što više toplote. Neke vrste lastinog repka su veoma efikasne u upijanju sunčeve svetlosti. Njihova tajna nije samo u tamnoj boji već i u građi krila sačinjenih od mikroskopskih ljuspica, koje se međusobno preklapaju. Ljuspice se pak sastoje od redova rupica u obliku saća, koje su grupisane i podeljene brazdama u obliku obrnutog latiničnog slova V. To omogućava da svetlost pada pravo u rupice. Zbog ovakve strukture, leptirova krila lako apsorbuju svetlost i imaju izuzetno crnu boju, što pomaže leptiru da se brzo zagreje.

„Leptirova krila spadaju među najdelikatnije konstrukcije u prirodi“, navodi se u časopisu Science Daily, „ali su pružila naučnicima inspiraciju za novu tehnologiju koja udvostručava proizvodnju vodoničnog gasa — ekološkog goriva budućnosti, koje se dobija iz vode pod uticajem sunčeve svetlosti.“ Još neke primene su moguće u optičkim instrumentima i solarnim ćelijama.

Do kakvog ste zaključka došli? Da li su leptirova krila koja imaju sposobnost da apsorbuju svetlost nastala evolucijom ili su delo Stvoritelja?