Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

 S NASLOVNE STRANE

Kako se boriti protiv stresa?

Kako se boriti protiv stresa?

„Osećao sam se poput miša koji okreće svoj točkić u kavezu, a nigde ne stiže. Često sam radio po šesnaest sati dnevno i retko kad sam imao slobodan vikend. Bilo mi je teško, jer sam svoju ćerkicu viđao samo kada je već zaspala. Od stresa sam se razboleo.“ (Kari, Finska)

KARI nije usamljen slučaj. Jedna britanska dobrotvorna ustanova za mentalno zdravlje navodi da se u Velikoj Britaniji svaki peti radnik tokom svog radnog veka barem jednom razboleo zbog stresa. Takođe, neizdrživ pritisak je prouzrokovao da svaki četvrti plače na poslu. Izdavanje recepata za antidepresive imalo je nezapamćene razmere tokom 2009. godine, u vreme svetske ekonomske krize.

Šta je kod vas uzrok stresa?

  • Nesigurnost — finansijska ili neka druga

  • Mnogo obaveza

  • Međuljudski sukobi

  • Neko traumatično iskustvo

Koje su posledice stresa u vašem slučaju?

  • Zdravstveni problemi

  • Emocionalna iscrpljenost

  • Problemi sa snom

  • Depresija

  • Pogoršani međuljudski odnosi

 Stres pokreće čudesne mehanizme u našem telu koji se aktiviraju u vanrednim situacijama. Luče se hormoni koji ubrzavaju disanje i puls, i povećavaju krvni pritisak. Takođe se ubrzava cirkulacija i podiže se nivo glukoze u krvi. Ove lančane reakcije pripremaju nas da se uhvatimo u koštac sa stresorom, to jest uzročnikom stresa. Nakon što on nestane, telo se najčešće vraća u normalno stanje. Ali ako je uzročnik i dalje tu, možemo biti hronično napeti, a to stanje može se uporediti s motorom koji stalno radi pod punim gasom. Zbog toga je važno naučiti tehnike savladavanja stresa, jer je u pitanju naše fizičko i mentalno zdravlje.

Kako stres držati pod kontrolom

Sam po sebi, stres ne mora biti loš. Američko udruženje psihologa navodi: „Uticaj stresa može se uporediti sa žicama na violini. Ako žice nisu dovoljno zategnute, zvuk je slab i škripav, a ako su previše zategnute, zvuk je piskav i žice čak mogu da puknu. Slično tome, stres može biti koristan, ali i poguban. Pitanje je kako ga držati pod kontrolom.“

Postoji još jedna važna stvar koju treba uzeti u obzir kada je reč o stresu. Ljudi imaju različit temperament i opšte zdravstveno stanje. Zbog toga ono što izaziva stres kod jedne osobe ne mora izazvati stres kod druge. Ali ako ste zbog svojih svakodnevnih obaveza stalno napeti i ne možete se opustiti niti izaći na kraj s nekom hitnom situacijom, onda ste verovatno pod prevelikim stresom.

Neki pribegavaju alkoholu, drogi i duvanu kako bi navodno umanjili hronični stres. Drugi satima sede ispred televizora ili kompjutera, dok se kod nekih javljaju poremećaji u ishrani. Međutim, sve su to navike koje neće odstraniti problem već će ga, naprotiv, pogoršati. Kako onda možemo naučiti da savladavamo stres?

Mnogi su u tome uspeli tako što su primenili praktične savete iz Biblije. Da li njena mudrost, koja je izdržala ispit vremena, može pomoći i vama? Pogledajmo to na primeru četiri uobičajena uzročnika stresa.

 1 NESIGURNOST

Ne postoji potpuna sigurnost. Kao što stoji u Bibliji: „Vreme nevolje i nepredviđeni događaji snalaze svakoga“ (Propovednik 9:11). Kako možemo savladati osećanja nesigurnosti? Pogledajte sledeće predloge.

  • Razgovarajte s nekim članom porodice ili prijateljem. Studije pokazuju da takva vrsta podrške štiti od bolesti prouzrokovanih stresom. To potvrđuje i Biblija kad kaže: „Pravi prijatelj voli u svako doba, i u nevolji brat postaje“ (Poslovice 17:17).

  • Nemojte se stalno baviti najgorim mogućim ishodom neke situacije. Takvo razmišljanje ne vodi nikud i samo emotivno iscrpljuje. Na kraju krajeva, ne mora uopšte doći do toga čega se plašite. Zato se u Bibliji nalazi sledeći koristan savet: „Ne brinite se, dakle, za sutrašnji dan, jer će sutrašnji dan imati svoje brige“ (Matej 6:34).

  • Crpite snagu iz molitve. „Sve svoje brige bacite na [Boga], jer se on brine za vas“, navodi se u 1. Petrovoj 5:7. Bog pokazuje brigu prema nama tako što nam daje unutrašnji mir i obećava da nas ’nikada neće ostaviti‘, dok god od njega iskreno tražimo utehu i podršku (Jevrejima 13:5; Filipljanima 4:6, 7).

2 MNOGO OBAVEZA

Naporan dnevni raspored koji može obuhvatati putovanje na posao, sam posao, učenje, brigu o deci ili ostarelim roditeljima obično vodi do velikog stresa. Često se te obaveze jednostavno ne mogu zanemariti (1. Timoteju 5:8). Šta onda možete učiniti?

  • Probajte da nađete malo vremena za sebe i da se dovoljno odmarate. S tim u vezi, u Bibliji stoji: „Bolja je jedna šaka počinka nego dve šake truda i trčanja za vetrom“ (Propovednik 4:6).

  • Postavite prioritete i živite skromno (Filipljanima 1:10). Razmislite da li možete pojednostaviti život tako što ćete možda smanjiti životne troškove ili vreme koje provedete na poslu (Luka 21:34, 35).

Ranije pomenuti Kari okrenuo je novi list u svom životu kada je počeo da proučava Bibliju. „Shvatio sam da živim sebično“, napisao je on. Promenio je posao da bi više vremena bio kod kuće. „Naš standard se malo pogoršao“, kaže on, „ali supruga i ja sada nismo pod stalnim stresom i imamo više vremena za porodicu i prijatelje. Unutrašnji mir koji imam ne bih menjao ni za kakvu poslovnu priliku.“

 3 MEÐULJUDSKI SUKOBI

Konflikti, posebno na radnom mestu, mogu biti veoma stresni. Ali postoji nešto što možete učiniti.

  • Kada vas neko iznervira, trudite se da ostanete pribrani. Nemojte dolivati ulje na vatru. „Blag odgovor smiruje gnev, a oštra reč izaziva jarost“, stoji u Poslovicama 15:1.

  • Gledajte da razmirice rešite nasamo i s poštovanjem, pokazujući da pazite na tuđe dostojanstvo (Matej 5:23-25).

  • Probajte da razumete kako se druga osoba oseća i kako gleda na stvari. Takav uvid „zadržava od gneva“ zato što nas stavlja na mesto drugoga (Poslovice 19:11). Takođe nam može pomoći da sebe vidimo onako kako nas drugi vide.

  • Opraštajte. Praštanje ne samo što je vrlina već je i dobro za zdravlje. Kao što je pokazala jedna studija iz 2001. godine, „stalno vraćanje na uvredu“ vodi do ubrzanog pulsa i povišenog krvnog pritiska, dok opraštanje smanjuje nivo stresa (Kološanima 3:13).

4 TRAUMATIČNI DOGAÐAJI

Jedna žena iz Kambodže po imenu Nijeng doživela je niz tragedija. Godine 1974, bila je povređena kada je eksplodirala bomba na jednom aerodromu. Naredne godine, izgubila je dvoje dece, majku i supruga. Godine 2000, njenu kuću i sve stvari uništio je požar, a tri godine kasnije i njen drugi muž je umro. Tada je razmišljala o tome da okonča svoj život.

„Bolja je jedna šaka počinka nego dve šake truda i trčanja za vetrom“

Međutim, Nijeng je našla načina da se bori. U tome joj je, kao i Kariju, pomogla Biblija. Sada Nijeng pomaže i drugima da u toj knjizi nađu utehu. Njeno iskustvo nas podseća na jednu studiju koja je sprovedena 2008. u Velikoj Britaniji. Ona je pokazala da je „stres moguće držati pod kontrolom ako se na neki način dajemo za druge“. To je savet koji već dugo vremena stoji u Bibliji (Dela apostolska 20:35).

Nijeng sada ima nadu u bolju budućnost, u kojoj će nestati svi problemi koji danas muče čovečanstvo. Tada će širom sveta biti „mira u izobilju“ (Psalam 72:7, 8).

Biblija nudi istinsku nadu, kao i mudrost potrebnu da se izborimo sa životnim stresovima, a to ima neprocenjivu vrednost. Ta izuzetna i jedinstvena knjiga je pomogla milionima ljudi širom sveta, a može i vama.