ŽORŽ je bio očajan. Nije mogao da obezbedi dovoljno hrane za svoju porodicu. U isto vreme, njegove komšije su se razbolevale, a neki su gladovali. Nekoliko stotina kilometara južno nalazila se bogatija zemlja. ’Otići ću u inostranstvo i pronaći posao, a onda ću dovesti sa sobom porodicu‘, razmišljao je on.

Patriša iz Nigerije je takođe sanjala o drugačijem životu u inostranstvu. Nije imala posao niti mogućnosti da poboljša svoju životnu situaciju. Odlučila je da ode za Španiju preko Alžira, ne sluteći koliko će teško biti putovanje kroz Saharu. „Bila sam trudna“, kaže ona, „ali sam rešila da svojoj bebi omogućim bolji život.“

Rakel s Filipina je želela novi početak u Evropi. Ostala je bez posla, a rodbina ju je uveravala da se u inostranstvu lako može zaposliti kao kućna pomoćnica. Pozajmila je novac za avionsku kartu, oprostila se s mužem i ćerkom, uz obećanje da će uskoro opet biti zajedno.

Procenjuje se da se proteklih decenija više od 200 miliona ljudi poput Žorža, Patriše i Rakel iselilo iz svoje domovine. Iako su neki izbegli zbog rata, prirodnih katastrofa ili nekog progonstva, većina njih se u drugu zemlju preselila iz ekonomskih razloga. S kakvim problemima se migranti suočavaju u novoj sredini? Da li svi pronađu bolji život za kojim su tragali? Kako prolaze deca kada ih roditelji ostave da bi došli do većih primanja? Osmotrite odgovore na ova pitanja.

Prva poteškoća je često samo putovanje. Žorž, o kom je bilo reči u prvom članku, putovao je stotinama kilometara s vrlo malo hrane. „Putovanje je bilo pravi košmar“, priseća se on. Mnogi imigranti čak nikada ne stignu na svoje odredište.

Patrišin cilj je bila Španija. Njeno putovanje kroz Saharu je bilo teško. „Trebalo nam je nedelju dana da stignemo od Nigerije do Alžira. Nas 25 je bilo zbijeno u jedan kamionet. Usput smo videli mnogo leševa i neke ljude koji su lutali pustinjom ostavljeni da umru. Izgleda da su ih vozači tokom putovanja nemilosrdno izbacili.“

Za razliku od Žorža i Patriše, Rakel je u Evropu mogla da ode avionom. Tamo ju je čekao posao kućne pomoćnice. Ali nije ni slutila koliko će joj nedostajati njena dvogodišnja ćerkica. „Kad god bih videla neku majku s detetom, srce mi se cepalo od tuge“, kaže ona.

Žoržu nije bilo lako da se navikne na život u novoj zemlji. Meseci su prošli pre nego što je nešto novca mogao poslati svojima. „Mnoge noći sam preplakao jer sam bio usamljen i utučen“, iskreno je rekao.

Posle nekoliko meseci boravka u Alžiru, Patriša je došla do Maroka. „Tamo sam rodila ćerku“, kaže ona. „Morala sam da se krijem od kriminalaca koji su se bavili kidnapovanjem imigrantkinja i prisiljavali ih na prostituciju. Konačno sam skupila dovoljno novca za rizično putovanje morem do Španije. Brod je bio u lošem stanju i nije bio opremljen za toliki broj putnika. Morali smo da cipelama izbacujemo vodu iz broda! Kad smo stigli do obale Španije, bila sam toliko iscrpljena da nisam imala snage da sama siđem s broda.“

Naravno, rizici povezani s putovanjem su samo jedna od stavki o kojima treba da razmisle oni koji planiraju preseljenje. Treba da uzmu u obzir moguće jezičke i kulturne barijere, kao i koliko je skupo i zakonski komplikovano dobiti papire koji će im omogućiti da ostanu u zemlji ili da dobiju državljanstvo. Oni koji to ne uspeju teško dolaze do dobrog posla, smeštaja, obrazovanja i zdravstvene nege. Možda neće tako lako moći da dobiju vozačku dozvolu ili otvore bankovni račun. Nažalost, oni često bivaju eksploatisani kao jeftina radna snaga.

Još jedna stvar o kojoj treba razmisliti je sam novac. Koliku sigurnost on zaista nudi? Biblija daje mudar savet: „Ne trudi se da stekneš bogatstvo [...] Zar ćeš upraviti oči svoje prema bogatstvu, iako ono u trenu nestaje? Jer načini sebi krila kao u orla i odleti“ (Poslovice 23:4, 5). Zadržimo  na umu da se ono što nam najviše treba ne može kupiti, a to su ljubav, osećaj sigurnosti i porodično jedinstvo. Tužno je kada bračni drugovi dozvole da želja za novcem nadjača ljubav koju imaju jedno prema drugom i prema svojoj deci! (2. Timoteju 3:1-3).

Svi ljudi imaju duhovne potrebe (Matej 5:3). Zato odgovorni roditelji čine sve što je u njihovoj moći da bi ispunili zadatak koji im je Bog dao — a to je da pouče svoju decu o njemu, njegovim merilima i onome što će on učiniti u budućnosti (Efešanima 6:4).

Priče imigranata su različite, ali mnoge imaju zajedničku nit, kao što pokazuje ono što su ispričali ranije spomenuti Žorž, Rakel i Patriša. Porodica trpi kada roditelj ostavi decu ili supružnik bračnog druga i mogu proći godine pre nego što porodica bude na okupu. U Žoržovom slučaju to je trajalo više od četiri godine.

Rakel se vratila na Filipine po svoju ćerku posle skoro pet godina rada u inostranstvu. S druge strane, Patriša je sa svojom bebom u naručju došla u Španiju. „Ona mi je jedina porodica i hoću da se dobro brinem o njoj“, kaže Patriša.

Mnogi imigranti ostaju u stranoj zemlji uprkos usamljenosti, finansijskim problemima i dugoj razdvojenosti od porodice. Toliko toga su uložili u odlazak u inostranstvo da kada stvari ne ispadnu tako dobro, malo njih ima hrabrosti da podvuče crtu — da se vrati kući i suoči sa sramotom i poniženjem koje bi zbog toga mogli doživeti.

Jedan od onih koji su skupili takvu hrabrost jeste Alan s Filipina. U Španiji je našao dobar posao, ali se posle 18 meseci vratio kući. „Mnogo su mi nedostajale žena i ćerkica“, kaže on. „Rešio sam da nikada više ne odem u inostranstvo radi posla, osim ako se i moja porodica ne preseli sa mnom. A to smo kasnije i uradili. Porodica je daleko važnija od novca.“

Postoji još nešto što je važnije od novca, kao što je uvidela Patriša. U Španiju je donela sa sobom primerak „Novog zaveta“, to jest grčki deo Svetog pisma. „To je za mene bila amajlija“, kaže ona. „Kasnije sam upoznala jednu ženu koja je Jehovin svedok. Ranije nisam bila zainteresovana za razgovor s pripadnicima te religije. Ovog puta sam odlučila da ovoj ženi postavim mnoga pitanja da bih joj pokazala da su njena verovanja pogrešna. Ali, na moje iznenađenje, ona je uspela da odbrani svoja verovanja i odgovori mi na pitanja pravo iz Biblije.“

Ono što je Patriša saznala pomoglo joj je da shvati da sreća i sigurna nada za budućnost ne zavise od toga gde neko živi i koliko zarađuje, već od toga da li stiče znanje o Bogu i onome što će on učiniti u budućnosti (Jovan 17:3). Između ostalog, Patriša je saznala da se Bog zove Jehova (Psalam 83:18). U Bibliji je pročitala i da će on uskoro stati na kraj svem siromaštvu putem svog Kraljevstva, kojim će vladati Isus Hrist (Danilo 7:13, 14). Isus će „izbaviti ubogoga koji u pomoć zove, nevoljnika i svakog ko pomoćnika nema. Od tlačenja i nasilja otkupiće dušu njihovu“ (Psalam 72:12, 14).

Zašto ne biste izdvojili nešto vremena da ispitate Bibliju? Ova knjiga Božje mudrosti može vam pomoći da odredite šta je zaista važno u životu, da donosite mudre odluke i izdržite u teškim okolnostima s radošću i nadom (Poslovice 2:6-9, 20, 21).