Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Stres i njegove posledice

Stres i njegove posledice

Stres i njegove posledice

Šta se dešava kada potrčite da stignete na autobus ili voz? Nema sumnje da osećate reakciju vašeg tela jer vam se povećava krvni pritisak i srce brže udara. Ali, čak i ako ostanete bez prevoza, otkucaji srca i disanje će se polako vratiti u normalu.

MEĐUTIM, sasvim je drugačije ako se duže vreme suočavate s nekom stresnom situacijom. Možda će proći više vremena dok ne nestanu uznemirenost i napetost u mišićima, i dok se ne stabilizuju povišeni krvni pritisak i otežano varenje. Sve više ljudi ima osećaj da napetost nikada ne popušta. Na primer, mnogima se čini da su u bezizlaznoj situaciji zbog posla koji im ne pruža nikakvu perspektivu. Kako stres utiče na vaše telo i zdravlje?

Reakcija tela na stres

Doktorka Arijen van der Merve, stručnjak na ovom polju, objašnjava kako vaše telo reaguje u stresnim situacijama. Ono je odmah spremno za akciju i pokreće „proizvodnju brojnih neurohemijskih supstanci i hormona koji jure kroz čitavo telo i pripremaju svaki organ i sistem da brzo reaguje“.

Vaše telo je istog trenutka spremno da se suoči s vanrednim okolnostima. Sva čula su u pripravnosti — uključujući vid, sluh i dodir. Mozak brzo reaguje a nadbubrežna žlezda odmah luči snažne hormone koji punom snagom pokreću vaše mišiće, srce, pluća i druge organe da preduzmu sve što je potrebno kako biste se uhvatili u koštac sa stresnom situacijom.

Takva brza reakcija vašeg tela može vam spasti život — na primer, kada je potrebno da se sklonite s puta pred automobilom koji se približava. Međutim, potpuno je druga priča kada stres ne prestaje.

U ringu sa stresom

Šta se dešava ako je vaše telo neprestano u punoj pripravnosti? Mišići ostaju napeti, puls i krvni pritisak se ne smanjuju, a u krvi je stalno prisutan povišen nivo holesterola, masnoće, šećera, hormona i drugih hemijskih supstanci. Nivo tih supstanci raste kada se organizam priprema za povremene kratkotrajne i energične aktivnosti. Ali, ukoliko takvo stanje potraje, postepeno dolazi do oštećenja vitalnih organa. S kakvim posledicama?

Mogu se pojaviti bolovi u leđima, glavobolja, grčevi u vratu i napetost u mišićima. Prema rečima lekara, ovi simptomi su često povezani s hroničnim stresom. Dugotrajan stres guši kreativnost i produktivnost, umanjuje elan i narušava međuljudske odnose. Takođe može prouzrokovati sindrom nadraženog creva, dijareju i grčeve jednjaka. Posledice mogu biti i mnogo ozbiljnije. Hroničan stres može voditi do moždanog udara, srčanog napada, oštećenja bubrega, kardiovaskularnih oboljenja i dijabetesa, ili pak pogoršati takva stanja.

„Pojačano lučenje kortizola tokom dugotrajnog stresa“, piše dr van der Merve, „dovodi do stvaranja masnih naslaga na stomaku i leđima.“ Stres takođe prouzrokuje ili pogoršava kožna oboljenja kao što su ekcem i psorijaza. Intenzivan stres povezuje se i s depresijom, povećanom agresivnošću i sindromom izgaranja. Hroničan stres može trajno oslabiti sposobnost pamćenja i koncentracije. Osobe kojima je imunološki sistem znatno oslabljen usled dugotrajnog stresa, podložnije su bolestima, počev od prehlade pa do raka i autoimunih oboljenja.

Budući da stres snažno utiče na naše zdravlje — mentalno, fizičko, emocionalno i duhovno — neophodno je da naučimo da ga kontrolišemo. Ipak, ne želimo da u potpunosti otklonimo reakciju našeg tela na stresne situacije. Zbog čega?

Stres bismo mogli uporediti s razigranim konjem. Jahanje na njemu može biti veoma prijatno i oraspoložiti nas. Međutim, ukoliko ne bismo uspeli da ga obuzdamo, mogao bi nam ugroziti život. Slično tome, umereni stres može uneti vedrinu i zadovoljstvo u naš život, povećati kreativnost, produktivnost, elan i pozitivno uticati na zdravlje.

Kako onda možemo držati stres u razumnim granicama i u potpunosti uživati u životu? U narednom članku se govori o tome kako možemo ovladati stresom i ispravno reagovati u stresnim situacijama.

[Okvir na 5. strani]

’DIVNO NAS JE STVORIO‘ MUDAR I BRIŽAN TVORAC

Suprotno popularnoj teoriji, reakciju na stres nismo nasledili od praistorijskih ljudi koji su bežali od mamuta i sabljastih tigrova. Umesto toga, naše složene fiziološke sisteme vešto je načinio mudri Stvoritelj. Na primer, izvanredno svojstvo krvi da se zgrušava, što omogućava borbu s infekcijama i zarastanje rana, kao i izuzetna reakcija našeg tela na stres svedoče o postojanju mudrog i brižnog Tvorca.

Sistemi koji se nalaze u našem organizmu potvrđuju istinitost psalmistinih reči: „Pun sam strahopoštovanja što sam tako divno stvoren“ (Psalam 139:13-16). Bog nas je stvorio tako da uživamo u životu i s puno ljubavi brine o našoj duhovnoj i fizičkoj dobrobiti. Zbog toga možemo biti potpuno uvereni da u predstojećem raju na zemlji ništa neće prouzrokovati bol, tugu ili smrt (Otkrivenje 21:3-5).

[Dijagram/Slika na 5. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

POSLEDICE DUGOTRAJNOG STRESA

Glavobolja

Škripanje zubima

Bolovi u vratu

Srčana oboljenja

Čirevi

Bolovi u leđima

Grčenje mišića