Banke semenja — trka s vremenom

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ BRITANIJE

NAŠ život zavisi od biljaka. One predstavljaju izvor hrane i odeće. Snabdevaju nas gorivom, građevinskim materijalima i životospasavajućim lekovima. Životinje, ptice i insekti takođe zavise od njih. Pa ipak, prema nekim istraživačima, četvrtini biljaka na svetu preti opasnost od izumiranja u narednih 50 godina. Predvodnik u trci s vremenom je Projekat milenijumske banke semenja.

Proglašena „Nojevom arkom za biljke“ i „polisom osiguranja za planetu“, jedna građevina vredna 120 miliona dolara na jugu Engleske sačuvaće ogromnu količinu semenja od vrsta koje su najugroženije na svetu.

Šta je banka semenja?

Da li ste svoje dragocenosti ikada deponovali u banci kako biste ih sačuvali dok vam ponovo ne zatrebaju? Banka semenja vrši sličnu funkciju za biljke. To je jednostavan, ekonomičan način da se sačuva bilo koja biljka koja niče iz semena, od najsićušnije travke do najvećeg drveta. Kada se jednom uskladišti, semenju je potrebno vrlo malo pažnje. Većina ne zauzima mnogo mesta. U jednoj staklenoj bočici može stati milion semenki orhideje! Što se tiče brojnih drugih vrsta, u jednu najobičniju teglu može stati toliko semena koliko ima ljudi u nekom gradu. Posle specijalnog tretmana, ove potencijalno nove biljke mogu biti bezbedno čuvane decenijama ili čak vekovima, što je mnogo duži period nego što bi preživele u prirodi.

Banke semenja nisu ništa novo, premda su se u prošlosti uglavnom koristile za komercijalne kulture. Godine 1974, naučnici iz Kraljevskih botaničkih bašti u Kevu, u Londonu, počeli su da proučavaju kako da u svojim objektima u Vejkhrst Plejsu, u oblasti Saseks, sačuvaju semenje divljih biljaka. Nakon što su uskladištili 4 000 različitih vrsta poreklom iz celog sveta, shvatili su da im treba mnogo veći prostor ako žele da spreče gubitak biljaka i njihovog staništa koji se dešava širom planete. Tako je 1998. u Kevu, u Vejkhrst Plejsu, počela izgradnja veće banke semenja.

Postizanje ciljeva

Prvi cilj je bio, čak i pre završetka izgradnje, da se do 2000. godine uskladišti semenje sveg drveća, grmlja, trave, žbunja i divljih biljaka koje rastu u Britaniji. Od 1 440 vrsta koje rastu u Britaniji, 317 je u opasnosti od izumiranja. Banka u Kevu je već imala 579 vrsta, tako da je tim od preko 250 profesionalnih botaničara i botaničara amatera preplavio zemlju u potrazi za ostalim vrstama. Entuzijasti su se penjali po planinama, spuštali niz litice i gazili kroz ledenu vodu tražeći biljke koje je teško  naći. Posao je obavljen u postavljenom roku i nije sakupljeno semenje samo šačice nekih retkih vrsta.

Od 2000. godine glavni cilj je da se do 2010. prikupi i uskladišti jedna desetina, to jest više od 24 000 vrsta biljaka koje rastu iz semena, koje postoje na planeti, posebno onih koje rastu u sušnim područjima. Jedna petina svetskog stanovništva živi u tim toplim, sušnim predelima i njihov opstanak zavisi od biljaka, ali ogromna područja se svake godine pretvaraju u pustinje. Ekspedicije koje prikupljaju semenje su u nekim zemljama započele svoj rad početkom 1997. i do februara 2001. lovci na semenje iz Keva su prikupili 300 miliona semenja iz 122 zemlje, posle čega je ostalo da se u banku stavi još oko 19 000 vrsta.

Skladištenje semenja

Baštovani i poljoprivrednici već dugo sakupljaju i čuvaju semenje. Međutim, semenje koje se obradi u Milenijumskoj banci semenja živeće daleko duže od svog prirodnog životnog veka. Tajna leži u načinu isušivanja i zamrzavanja.

Nakon što se dovoljno semena prikupi i očisti, stavlja se u papirne ili platnene vreće, ili čak u flaše od soka, kako bi se osušilo pre nego što se pošalje u Britaniju. U isto vreme, skupljači pripremaju presovane primerke biljaka kako bi se one i formalno mogle identifikovati u Kevu, i pomoću satelitske navigacije precizno se beleži mesto na kome su pronađene.

Kada stigne u Vejkhrst Plejs, semenje prolazi kroz dve vrlo važne faze sušenja između kojih se nalazi jedna faza čišćenja. Seme treba neko vreme da odstoji u dve prostorije koje imaju manju relativnu vlažnost vazduha i koje su suvlje od većine pustinja, i to u semenu smanjuje sadržaj vlage s približno 50 posto na oko 5 posto. To zasigurava da neće biti oštećeno kada bude zamrznuto i usporava njegove biološke procese do stanja koje je slično potpunom obustavljanju životne delatnosti u kome može ostati vrlo dug period. Nekoliko semena se pre skladištenja snima rendgenom da bi se videlo da li su zdrava ili su ih oštetili insekti. Drugi uzorak se testira da se vidi  da li će proklijati. U stvari, uzorci će se svakih deset godina vraćati u život da bi se ustanovilo da li su još uvek sposobni za rast i razvoj. Ako proklija manje od tri četvrtine uzoraka, biće potrebno da se sakupi novo seme.

Saznati kako seme reaguje na dugotrajno uskladištenje i kako ga kasnije naterati da proklija jesu ključna područja u istraživanju. Na kraju, semenje se stavlja u hermetički zatvorene staklene tegle i nosi se ispod zemlje u jedan od dva zamrzivača veličine sobe koji se nalaze u velikom betonskom trezoru. Tamo, uredno složeno na policama, na temperaturi od minus 20 stepeni Celzijusa, ono započinje svoj dugi san.

Da li ovaj proces funkcioniše? Da, i te kako. Pre nekoliko godina kada je bilo testirano 3 000 semenki različitih biljaka koje su bile uskladištene jednu deceniju, proklijalo je 94 posto.

Neke vrste predstavljaju problem. Njihovo seme umire ako sadržaj vlage padne jako nisko. Primer toga je seme nekih vrsta hrasta (Quercus), kakaoa (Theobroma cacao) i guminog drveta (Hevea brasiliensis). Ali ako se zamrznu dok su još vlažna, biće uništena, jer se voda prilikom smrzavanja širi i probija zidove ćelija kada se pretvori u led. Naučnici tragaju za tehnikama kojima će prevazići ovu prepreku. Jedno moguće rešenje jeste da se klica semena izvuče, brzo osuši i uskladišti u tečnom azotu na jako niskoj temperaturi.

Ko će imati koristi?

Poput neke banke koja radi s novcem, i Milenijumska banka semenja daje isplate. Uzorci semenja se koriste za istraživanje. Jedna četvrtina svih lekova dobija se iz biljaka, a četiri petine biljnog sveta na planeti još nije ispitano. Koji će se novi lekovi još pronaći? Jedna vrsta grahorice (Vicia faba) s Mediterana daje jedan protein za zgrušavanje krvi koji pomaže da se otkriju retki poremećaji u ljudskoj krvi. Možda će biti otkrivene i nove vrste hrane, goriva ili materijala.

Naučnici iz drugih zemalja ostaju u Banci dok uče kako se skladišti seme i o tehnikama klijanja, kako bi u svojim zemljama mogli da osnuju banke semenja. Svaka zemlja koja da seme ostaje vlasnik znatnog dela tog semena i imaće jednak udeo u bilo kakvim koristima ili zaradi koje proisteknu iz istraživanja.

Postoji nada da će ove strategije očuvanja sa uzorcima semenja koje se koristi da se obnovi  istrošena zemlja i povećaju zalihe jako ugroženih vrsta, pomoći da se zaustavi talas brzog nestajanja flore u svetu i mnogih životnih oblika koji zavise od nje.

Kako će trka biti dobijena?

Niko ne može poreći da se čovečanstvo suočava sa ozbiljnom situacijom. Rodžer Smit, načelnik odeljenja za konzervaciju semenja u Kevu, navodi tri razloga za postojanje ovog projekta: „Prvi je direktna upotreba. Da li o svakoj biljci znamo toliko mnogo da ako nestane, znamo i šta je nestalo od njenog potencijala za ishranu i medicinu? Drugi je isprepletenost života. Zamislite da sve vrste na svetu formiraju jednu mrežu, i da je svaka vrsta jedan čvor u toj mreži. Koliko čvorova možete iseći, a da ne uništite mrežu? Najjači argument je očuvanje. Koje pravo ima današnja generacija da budućim generacijama uskrati pravo izbora ne predajući im vrste koje je sama nasledila?“

Izazovi koje budućnost nosi sa sobom su veliki. Koordinator projekta, Stiv Alton, kaže: „Možete imati sve semenje ovoga sveta, ali ako nemate stanište na koje će se te biljke vratiti, onda nema svrhe da ga čuvate.“ Da li je moguće spasti vrste koje nestaju i pobrinuti se za odgovornu brigu oko naše planete?

Ohrabrujući odgovor je „da“. Stvoritelj obećava: „Usevi [će] napredovati, loza će nositi svoj plod, i zemlja će rađati svoj rod, i nebo će davati rosu svoju. Sve ću ja to dati ostatku tog naroda“ (Zaharija 8:12).

[Okvir/Slike na 25. strani]

JEDNA OD MNOGIH

Bašte u Kevu sačinjavaju samo jednu od 1 300 banaka semenja širom sveta koje marljivo čuvaju semenje u velikim frižiderima. Stiv A. Eberhart, načelnik Nacionalne laboratorije za skladištenje semena u Koloradu, tu ustanovu opisuje kao neku vrstu „Fort Noksa za biljke“.

[Slike]

Milenijumska banka semenja

[Okvir na 26. strani]

VAĐENJE IZ GENETSKIH ZALIHA

Jedna važna funkcija banaka semenja jeste da sakupljaju različite oblike kultura i njihovih srodnika. Ovim sakupljanjem se onda stvara genetska zaliha koja se može koristiti kada se treba boriti protiv pojave novih bolesti ili štetočina u toj kulturi. Selektivnim gajenjem biljaka, naučnici mogu povećati prinos, hranljivu vrednost, i otpornost kultura na bolesti i insekte. Te genetske zalihe postaju sve važnije.

Više od 90 posto potrebe čitavog čovečanstva za kalorijama može da se zadovolji samo sa 103 vrste biljaka, a više od polovine sveukupne energije koju ljudi unose putem hrane, dolazi od samo tri glavne kulture — pirinča, pšenice i kukuruza. Zašto to predstavlja problem?

Kada je jedna rasprostranjena kultura genetski slična, ona postaje jednako podložna jednoj jedinoj bolesti ili štetočini. Najpoznatiji primer toga koliko je genetska jednoobraznost opasna dogodio se 1840-ih u Irskoj. Krompir je tada bio uništen krompirovom medljikom (Phytophthora infestans). Ova gljivica je izazvala ono što se ponekad naziva Velika glad i dovela je do smrti 750 000 ljudi.

[Okvir na 27. strani]

RAZNOVRSNOST NA UDARU

Botaničar dr Piter H. Rejven je upozorio delegate na XVI međunarodnom kongresu botaničara održanom u Sjedinjenim Državama, rekavši sledeće: „Od ukupno 300 000 vrsta, koliko se procenjuje da ih ima, čak 100 000 može nestati ili je na putu da nestane do sredine [21] veka.“ Jedan izveštaj Organizacije za hranu i poljoprivredu pri Ujedinjenim nacijama (FAO) navodi da je gubitak raznovrsnosti u kulturama za ishranu već „pozamašan“. Glavna pretnja po raznovrsnost biljaka dolazi iz jednog neočekivanog izvora.

U izveštaju FAO-a stoji: „Glavni savremeni uzrok gubitka genetske raznovrsnosti jeste širenje moderne, komercijalne poljoprivrede. Veoma nepoželjna posledica uvođenja novih podvrsta kultura jeste zamena — i gubitak — tradicionalnih, vrlo promenljivih poljoprivrednih varijeteta.“

U Kini je 1949. u upotrebi bilo skoro 10 000 vrsta pšenice. Danas ih je još uvek u upotrebi manje od 1 000. U Sjedinjenim Državama je tokom proteklih 100 godina nestalo skoro 6 000 vrsta jabuka, a očigledno je nestalo i 95 posto vrsta kupusa kao i 81 posto vrsta paradajza.

I rat prouzrokuje istrebljenje poljoprivrednih kultura kada zemljoradnici bivaju primorani da na mnogo godina napuste svoje njive te lokalne kulture izumiru. U časopisu Unesko Courier je pisalo: „Ratovi... su pogodili sve zemlje koje se nalaze u obalskoj zoni zapadne Afrike gde se pirinač gaji od davnina. Ova oblast je ključni centar za genetsku raznovrsnost afričkog pirinča (Oryza glaberrima) koji se... sada može ukrstiti sa azijskim pirinčem, jednom od glavnih kultura u svetu koje se koriste za ishranu. Ako ova malo proučavana afrička kultura postane žrtva regionalnih ratova... to će pogoditi čitav svet.“

Sigurnije od banki semenja

Džon Taksil, istraživač koji radi za Institut za posmatranje sveta, upozorio je: „Mi smo sve veštiji kada je reč o premeštanju gena, ali samo priroda može da ih stvori. Ako neka biljka koja nosi jedinstvenu genetsku odliku nestane, ne postoji način da je vratimo.“ Zbog toga se milioni dolara investiraju u to da semenje bude na sigurnom u bankama semenja.

Još sigurnije je obećanje koje je dao Stvoritelj tih majušnih čuda, koji je pre mnogo vremena dao sledeće zasiguranje: „Dok zemlja traje neće nestajati ni setve ni žetve“ (Postanje 8:22).

[Slika na 24. strani]

Sakupljanje semena u Burkini Faso

[Slika na 25. strani]

Skladištenje na temperaturi ispod nule

[Slika na 26. strani]

Botaničar iz Kenije uči kako da proveri koliki je sadržaj vlage u semenju

[Izvor slike na 24. strani]

Sve slike na stranama 24-7: The Royal Botanic Gardens, Kew