Како би се вредности могле описати? У суштини, то су морални или етички принципи којима се водимо јер их сматрамо исправним и важним. Они се могу тицати праштања, поштења, слободе, љубави, самоконтроле и поштовања према животу. Наше вредности утичу на наше поступке, приоритете и односе с другима, као и на васпитање деце. Међутим, иако су моралне вредности и те како важне, људи их све мање цене.

Истраживачи из Сједињених Држава су 2008. интервјуисали стотине младих о њиховом ставу према моралним вредностима. „Поражавајућа је чињеница колико они не размишљају нити причају о моралним питањима“, рекао је Дејвид Брукс у новинама The New York Times. Већина је сматрала да су силовање и убиство погрешни, али „осим тих крајности, размишљање о моралу им није било ни на крај памети, чак ни када је било речи о вожњи  у пијаном стању, варању у школи или неверству у вези“. Једна девојка је рекла: „Не размишљам тако често о томе шта је добро, а шта лоше.“ Многи говоре: ’Ради оно што мислиш да је добро. Слушај своје срце.‘ Да ли је мудро тако размишљати?

Иако срце може бити средиште дубоке љубави и самилости, за њега се такође каже да је „варљивије од свега и на све је спремно“ (Јеремија 17:9). Та отрежњавајућа чињеница је више него очигледна у овом свету с променљивом моралном климом. У Библији је давно проречен такав пад морала: „У последњим данима [...] људи ће бити себични, похлепни за новцем, умишљени [...] необуздани, окрутни, без љубави према доброти [...] који више воле ужитке него Бога“ (2. Тимотеју 3:1-5).

Из свега тога можемо закључити да није мудро да слепо верујемо свом срцу. Библија отворено каже: „Ко се узда у срце своје, безуман је“ (Пословице 28:26). Као што се компас подешава да би тачно показивао север, тако и наше срце треба да буде подешено према правим вредностима како би нам добро служило. Где се могу наћи те вредности? Многи цене мудре и директне савете који се налазе у Библији.

Библијска мерила су доказала да важе за све људе. Осмотримо како се то види када је реч о љубави, доброти, великодушности и поштењу.

Љубав.

„Ако сте научили да волите, срећа ће вам сигурно покуцати на врата“, каже се у књизи Engineering Happiness — A New Approach for Building a Joyful Life. Нама људима је потребна љубав. Без ње не можемо бити потпуно срећни.

Шта каже Библија. „Обуците се у љубав, јер вас она савршено повезује“ (Колошанима 3:14). Исти библијски писац такође каже: „Кад [...] љубави не бих имао, био бих ништа“ (1. Коринћанима 13:2).

Овде се не говори о физичкој привлачности или пукој сентименталности, већ о љубави иза које стоје неки принципи. Таква љубав нас подстиче да помогнемо незнанцу у невољи, а да не размишљамо шта ћемо тиме добити. У 1. Коринћанима 13:4-7 стоји: „Љубав је дуготрпљива и добра. Љубав није завидна, не хвали се, не узвисује се, не понаша се непристојно, не гледа своју корист, није раздражљива, не памти зло. Не радује се неправди, а радује се истини. Све подноси [...] све трпи.“

Када у породици нема такве љубави, сви пате, а нарочито деца. Жена по имену Моника је написала да је као  дете била физички, емоционално и сексуално злостављана. „Одрастала сам без љубави и без наде“, каже она. Онда се са 15 година преселила код баке и деке који су Јеховини сведоци.

„Током наредне две године, колико сам живела код њих“, додаје она, „они су мене, стидљиву девојчицу, поучили да будем отворенија и дружељубивија и да бринем за друге. Помогли су ми да постанем одговорна особа.“ Моника сада има дивног мужа и троје деце и сви они заједно проповедају добру вест из Библије јер воле друге људе.

Љубав има изузетно подмуклог непријатеља — материјализам, то јест веровање да су материјална удобност и задовољство најважније ствари у животу. Па ипак, разне студије увек изнова показују да је невероватно колико је мало новца потребно да би људи били срећни, што значи да они који имају више нису обавезно срећнији. Можда би се пре могло рећи да су особе које превелик нагласак стављају на материјалне ствари на путу ка несрећи. Нешто слично каже и Библија, у Проповеднику 5:10: „Ко воли сребро, никад му није доста сребра, и ко воли богатство, никад му није доста добитка. И то је испразност.“ У њој такође стоји: „Нека у вашем животу не буде љубави према новцу“ (Јеврејима 13:5).

Доброта и великодушност.

„Зар не би било дивно да уђете у продавницу и купите доживотну срећу?“, гласило је питање којим се бавио један центар за психолошка и социолошка истраживања при Калифорнијском универзитету Беркли. „То и није толико немогуће, ако је то што купујете намењено другима.“ У чему је поента? Давање пружа више среће него добијање.

Шта каже Библија. „Више усрећује давање него примање“ (Дела апостолска 20:35).

Често је оно најбоље што можемо дати наше време и снага. Када дајемо себе, то нам доноси највећу радост. На пример, жена по имену Карен, која је Јеховин сведок, видела је мајку са две ћерке како седе у ауту с подигнутом хаубом. Мајка и једна ћерка су кренуле на авион, али ауто им се покварио, а такси је каснио. Карен се понудила да их одвезе до аеродрома, иако је био удаљен 45 минута вожње. Била је веома срећна што је могла да им помогне.

Писац Чарлс Ворнер је написао: „У животу постоји дивна равнотежа — док искрено помажемо другима, то нам се враћа тако што уједно помажемо и себи.“ То је тачно, јер је Бог створио људе да одражавају његове дивне особине, а не да буду себични (Постанак 1:27).

  Поштење.

Ова врлина је веома важна у сваком цивилизованом друштву. Непоштење је плодно тло за страх, неповерење и пропадање друштва.

Шта каже Библија. На питање: „Ко ће бити гост у шатору [Божјем]?“, Библија одговара: „Онај ко живи беспрекорно и [...] истину говори у срцу своме“ (Псалам 15:1, 2). Дакле, право поштење, попут других врлина које смо осмотрили, јесте део нечије личности. Поштена особа није таква само у одређеним околностима или само када јој то одговара.

Да ли се сећате Кристине која је пронашла изгубљени новац? У њеном срцу није постојала жеља да се обогати већ да угоди Богу и зато је вратила новац човеку који га је изгубио. Њен поштен гест га је потпуно затекао. И њен послодавац је био пријатно изненађен и зато је добила унапређење. Сада ради као шеф магацина, што је одговорно радно место. Заиста су истините речи записане у 1. Петровој 3:10: „Ко би волео да живи и да види добре дане, нека задржава [...] своје усне да не говоре преваре.“

Моралне вредности из Библије одражавају дубоку љубав коју Створитељ има према нама и помажу нам да ’идемо путем добрих људи‘ (Пословице 2:20; Исаија 48:17, 18). Када живимо по њима, ми показујемо да волимо Бога и то позитивно утиче на наш живот. Поред тога, Библија нам обећава: „Држи се пута [Божјег], он ће те узвисити и ти ћеш земљу поседовати. Кад зли буду истребљени, ти ћеш то гледати“ (Псалам 37:34).

Оне који се придржавају библијских мерила чека дивна будућност — живот у свету очишћеном од сваког зла. Нема сумње да треба да обратимо пажњу на вредности које заступа Библија.