Човек који је саставио карту света

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ БЕЛГИЈЕ

Почетком 1544. године, Герардус Меркатор се нашао у хладној, мрачној затворској ћелији. Био је готово сигуран да ће умрети. Зашто се то догодило најистакнутијем картографу XVI века? Да бисмо открили разлог, осмотримо поближе његов живот и време у ком је живео.

МЕРКАТОР је рођен 1512. године у Рупелмондеу, малој луци близу Антверпена, у Белгији. Образовање је стекао на универзитету у Лувену. Након дипломирања, изучавао је Аристотелова учења, али убрзо је почело да га мучи то што их није могао ускладити са учењима Библије. Меркатор је написао: „Када сам схватио да се Мојсијев запис о постанку света умногоме разликује од учења Аристотела и осталих филозофа, у мени су се развиле сумње у поузданост филозофа уопште и почео сам да истражујем тајне природе.“

Пошто није желео да постане филозоф, Меркатор је напустио студије. Међутим, потрага за доказима који потврђују библијски извештај о стварању заокупљала је његову пажњу до краја живота.

Окретање географији

Године 1534, Меркатор је почео да студира математику, астрономију и географију код математичара Геме Фризијуса. Поред тога, научио је и вештину гравирања, вероватно од Гаспара ван дер Хајдена, гравера и израђивача глобуса. Почетком XVI века, картографи су користили незграпна готичка слова, или црно писмо, због чега није могло стати много података на картама. Међутим, Меркатор је увео нови облик косог писања који је потекао из Италије, назван италик, и он се показао корисним у прављењу мапа.

Заједно са Фризијусом и Ван дер Хајденом Меркатор је 1536. радио на гравирању при изради Земљиног глобуса. Његов одличан курзиван рукопис допринео је успеху тог пројекта. Према Николасу Крејну, савременом Меркаторовом биографу, други картограф би „за означавање 50 локација у Америци морао користити зидну мапу чија је ширина једнака висини човека, док је Меркатор успео да унесе 60 места на сфери пречника две шаке!“

Картограф је рођен

До 1537, Меркатор је довршио први самостални пројекат — карту Свете земље, како би омогућио „боље разумевање Старог и Новог завета“. У XVI веку, карте Свете земље биле су прилично нетачне, а неке  су садржавале мање од 30 имена места — и многа од њих су била погрешно уцртана. Међутим, на Меркаторовој мапи је било означено више од 400 места! Осим тога, на њој је приказан правац којим су Израелци ишли током свог путовања кроз пустињу након изласка из Египта. Због своје тачности, ова мапа је била веома цењена међу Меркаторовим савременицима.

Подстакнут својим успехом, Меркатор је 1538. објавио карту света. До тада су картографи мало тога знали о Северној Америци, називајући је непознатом далеком земљом. Иако је географско име „Америка“ већ постојало, Меркатор је био први који је употребио то име за Северну и Јужну Америку.

Меркатор је живео у време када су се истраживали светски океани и откривале многе нове земље. Пошто су од морепловаца добијали противречне податке, посао картографа је био готово неизводљив, јер су морали да нагађају о подацима који су недостајали. Па ипак, Меркатор је 1541. остварио свој циљ направивши „мапу света која је била потпунија од свих које су до тада израђене“.

Оптужен за јерес

У Лувену, где је Меркатор живео, било је много лутерана. До 1536, био је симпатизер лутеранства, а изгледа да је његова жена касније постала члан те религије. У фебруару 1544, Меркатор је био ухапшен заједно с још 42 становника Лувена под оптужбом да је писао „сумњива писма“. Међутим, могуће је да је објављивање његове мапе Свете земље изазвало сумњу Тапера и Латомуса, двојице теолога са универзитета у Лувену. Обојица су водила  суђење преводиоцу Библије Вилијаму Тиндејлу, који је био погубљен у Белгији 1536. Можда су Тапер и Латомус били забринути да ће Меркаторова мапа Свете земље, попут Тиндејловог превода Библије, подстаћи људе да читају Библију. Шта год да је био разлог, Меркатор је био затворен у замку у Рупелмондеу, свом родном граду.

Антоанета ван Русмелс, једна од оних којима се судило, посведочила је да Меркатор никад није био присутан када су протестанти читали Библију у групама. Међутим, пошто је она посећивала таква окупљања, жива је сахрањена да би полако умрла од гушења. Након седам месеци затвора Меркатор је био ослобођен, али сва његова имовина је била заплењена. Године 1552. преселио се у Дуисбург, у Немачкој, где је религиозна клима била толерантнија.

Први атлас

Меркатор је наставио да брани библијски извештај о стварању. Већи део свог живота посветио је прављењу синтезе или прегледа свега што је створено „на небу и на земљи, од почетка стварања до данас“, као што је сам рекао. Тај рад је садржавао и хронолошке и географске податке.

Меркатор је 1569. године објавио листу најзначајнијих историјских догађаја од стварања света па надаље — први део његове синтезе под називом Хронологија. Његов циљ је био да помогне читаоцима да разумеју своје место у историји и струји времена. Међутим, пошто је Меркатор у своју књигу укључио и Лутеров протест против индулгенција из 1517, Хронологија се нашла у индексу забрањених књига Католичке цркве.

 Током наредних година, Меркатор је посветио много времена цртању и гравирању плоча за израду мапе за своју нову географију. Доживео је мождани удар 1590. због чега је изгубио моћ говора а лева страна тела му је била одузета. Зато му је било веома тешко да настави с радом. Ипак, био је одлучан да доврши своје дело, тако да је наставио да ради све до своје смрти 1594. у 82. години. Меркаторов син Румолд довршио је пет недовршених мапа. Целокупна збирка Меркаторових мапа издата је 1595. То је била прва збирка мапа која је носила име атлас.

У Меркаторовом Атласу налазила се и студија о првом поглављу Постанка у ком је одбрањена веродостојност Божје Речи насупрот гледиштима филозофа. Меркатор је то дело назвао ’циљем свег свог рада‘.

’Најистакнутији географ нашег времена‘

Проширено издање Атласа, које је објавио Јодокус Хондије 1606, било је штампано на многим језицима и постало је бестселер. Абрахам Ортел, картограф из XVI века, величао је Меркатора као „најистакнутијег географа нашег времена“. Недавно је писац Николас Крејн описао Меркатора као „човека који је направио карту света“.

Меркаторова заоставштина још увек утиче на наш свакодневни живот. На пример, сваки пут када погледамо у атлас или укључимо систем за глобално позиционирање, ми извлачимо корист из напорног рада Меркатора, изузетног човека који је цео свој живот покушавао да сазна своје место у Божјим стваралачким делима.

[Оквир на 21. страни]

МЕРКАТОР — МАРЉИВ ИЗУЧАВАЛАЦ БИБЛИЈЕ

Меркатор је веровао да ће земља постати место правде, мира и благостања. Написао је једно необјављено објашњење поглавља 1-11 посланице Римљанима, у ком је оповргнуо калвинистичку доктрину о предодређености. Такође, занимљиво је што се није слагао с Мартином Лутером и што је тврдио да су осим вере за спасење неопходна и дела. У једном писму је написао да грех „није последица утицаја планета [астрологије] нити било које природне склоности коју је Бог створио, већ да је резултат човекове слободне воље“. Одбацио је римокатоличку догму о транссупстанцијацији, тврдећи да Исусове речи „ово је моје тело“ не треба тумачити дословно већ симболично.

[Оквир/Слика на 22. страни]

МЕРКАТОРОВА ПРОЈЕКЦИЈА

Да ли сте икада покушали да изравнате кору поморанџе? Наравно, то се не може урадити а да се она не изобличи. Тај пример илуструје проблем с којим се сусрећу картографи — како представити земаљску куглу на равној површини. Меркатор је решио проблем помоћу система који је данас познат као Меркаторова пројекција. У овом поступку, линије које означавају степене географске ширине од екватора ка половима налазе се на сразмерној удаљености. Премда оваквим приступом нису реално приказане раздаљине и величине (нарочито према северу и југу), то је био значајан напредак у картографији. Меркаторова зидна мапа света из 1569. била је ремек-дело које је умногоме допринело његовој слави као картографа. Заправо, његова пројекција се још увек користи у мапама океана и у савременом систему за глобално позиционирање.

[Слика]

Меркаторова пројекција може се упоредити с развијеним ваљком на који је пресликана Земља

[Слика на 20. страни]

На Меркаторовој мапи Свете земље из 1537. означено је више од 400 места

[Слика на странама 20, 21]

Меркаторова мапа света, 1538.

Реч „AMERI CAE“ налази се на оба америчка континента

[Извор слике на 19. страни]

Antwerpen, Stedelijk Prentenkabinet

[Извор слике на 20. страни]

Обе карте: From the American Geographical Society Library, University of Wisconsin-Milwaukee Libraries