Поглед у свет

Пронађени бели крокодили

„Током редовног годишњег пописа крокодила... запослени у Националном парку Битарканика у држави Ориса пронашли су 15 ретких белих крокодила“, извештава се у индијским новинама The Hindu. Бели естуарски крокодили који „живе искључиво на овом подручју“, изузетно су ретки. Због немилосрдног противзаконитог лова, у овој области је током 1970-их естуарски крокодил био на ивици истребљења, али су власти помоћу програма Уједињених нација организовале узгајање крокодила унутар парка. Бујно мангрово растиње, чиста вода, обиље хране и ограничен утицај људи допринели су успеху тог подухвата. Према поменутим новинама, у парку сада има око 1 500 крокодила уобичајене боје, а могу се наћи и ретки бели примерци.

 Дуван, сиромаштво и болест

„Светска здравствена организација упозорава да скоро 84 посто пушача живи у сиромашним земљама где пушење и сиромаштво чине зачарани круг“, наводи се у шпанским новинама Diario Medico. Штавише, у свакој земљи „они који највише користе дуван и имају највише проблема због тога, припадају најсиромашнијем слоју друштва“. Упркос томе што се у богатим земљама дуван све мање користи, поменуте новине извештавају да је у свету пушење постало „четврти највећи фактор ризика који води до болести“. У Шпанији, где годишње од последица коришћења дувана умре 60 000 људи, пушење је постало „главни узрок болести, инвалидности и превремене смрти“.

Овце памте лик

„Установили смо да овце могу да препознају лик барем 50 других оваца и 10 људи“, пише неуробиолог Кит Кендрик у часопису New Scientist. Током истраживања које су извршили Кендрик и његови сарадници, овце су неколико седмица свакодневно виђале 50 оваца и 10 људи. Касније је установљено да су и „након две године“ још увек могле да препознају све њих. Осим што памте ликове, овце, као и људи, „могу да препознају нечије емоционално стање на основу израза лица“. New Scientist извештава да овце „могу да разликују изразе лица људи и да опазе узнемиреност код друге овце. Уз то, драже им је насмејано него љутито лице човека“. Истраживачи су установили да ће „особу која брине о њима оне почети да сматрају веома блиским чланом стада“. Кит Кендрик каже: „Пријатељски настројени људи бивају прихваћени као део стада. То значи да овце развијају приврженост према пастиру.“

Ефекат стаклене баште у Аустралији

„Од свих индустријски развијених земаља, Аустралија по становнику има највећу емисију гасова који доприносе ефекту стаклене баште“, наводи Аустралијски институт. У овој земљи је током 2001. произведено у просеку 27,2 тоне угљен-диоксида и других штетних гасова по глави становника. Та велика бројка се у једном извештају поменутог института повезује с коришћењем угља у производњи електричне енергије, затим са саобраћајем, као и с производњом алуминијума. После Аустралије, највише штетних гасова по становнику произведено је у Канади (22 тоне) и у Сједињеним Државама (21,4 тоне). Према извештају за 2001, најмање гасова који изазивају ефекат стаклене баште испуштено је у Летонији — 0,95 тона по становнику. Упркос томе што Аустралија има релативно мали број становника, емисија штетних гасова у овој земљи „већа је него у развијеним европским земљама као што су Француска и Италија (обе имају око три пута више становника од Аустралије)“, речено је у извештају.

Славуји се надмећу са саобраћајном буком

„Кад се бука повећа, славуји певају гласније“, наводи се у немачким новинама Berliner Zeitung. Током истраживања које је спровео Хенрик Брум са Института за биологију при Берлинском универзитету, установљено је да јачина звука славујеве песме, којом он обележава своју територију и привлачи женке, варира до 14 децибела, у зависности од јачине буке у околини. „Могло би се помислити да то и није нека велика разлика“, каже Брум, „али то одговара петоструком повећању притиска звука, што значи да притисак у плућима птице мора бити пет пута већи.“ У деловима града где је бука мања, птичја песма је јачине 75 децибела, док на местима с великом густином саобраћаја она износи 89 децибела. „Оно што је посебно изненадило истраживаче“, наводи се у новинама, „јесте чињеница да се птице, по свему судећи, сваког дана изнова прилагођавају различитим околностима. Викендом, када је саобраћај слабији, оне певају тише него радним данима.“

Криминал у школама у Пољској

Током 2003. године „у школама [у Пољској] почињено је 20 000 пљачки“, извештава пољски часопис Zwierciadło, додајући да „80 посто школске деце [у тој земљи] не воли да иде у школу јер се тамо осећају усамљено и тешко им је да успоставе добре односе с наставницима и другим ученицима“. Зашто у пољским школама има толико проблема? „Школе нису имуне на спољашње утицаје. Оне су одраз онога што се дешава у друштву“, каже психијатар Војћех Ајхелбергер. „Друштвене норме и вредности које смо створили утичу и на школе.“ Да би се сузбили поменути проблеми, Ајхелбергер препоручује родитељима да проводе више времена с децом, чиме ће им показати да их сматрају важним.

Незадовољство због изгледа

„Млади, а посебно девојчице, у све ранијем узрасту почињу да се боре с проблемима везаним за гледиште о властитом изгледу, што би могло да има озбиљне последице по њихово здравље“, пишу канадске новине Globe and Mail. У једној анкети, више од 2 200 девојчица узраста од 10 до 14 година одговарало је на питања у вези са својим навикама исхране. Поменуте новине извештавају: „Телесну тежину већу од нормалне имало је мање од 7 посто девојчица, али је више од 31 посто њих описало себе као ’предебеле‘ а 29 посто је рекло да су тренутно на дијети.“ Због чега здраве девојчице желе да смршају? Према извештају, за то су пре свега криви одрасли, који су и сами стално на дијети и исмевају оне који су пунији. „На понашање тинејџера знатно утичу и медији који увек изнова као пример истичу изузетно витке особе“, пише Globe. Др Гејл Маквеј, која ради као истраживач у Дечјој болници у Торонту, истиче да деца, родитељи и наставници треба да схвате да је „повећање тежине нормално и неопходно када се ради о младима који улазе у пубертет“.