„Сведоци су били пријатни не само према људима него и према мојим псима. Једног дана је Елејн, која је стајала поред колица, понудила кексиће за псе мојим теријерима. После тога, кад год смо били близу тог места, они би ме вукли ка колицима како би добили нову посластицу.

„Прошло је неколико месеци. Пси су уживали у својим посластицама, а мени су пријали кратки разговори са Сведоцима. Али нисам желео да се превише спријатељим с њима. Имао сам преко 70 година и нисам баш много знао о томе у шта верују. Будући да сам се разочарао у хришћанске цркве, мислио сам да је најбоље да сам проучавам Библију.

„Током тог периода, и у другим деловима града виђао сам Сведоке који су стајали поред колица с литературом. И они су били веома љубазни. На свако моје питање одговарали су ми помоћу Библије и тако је моје поверење у њих расло.

„Једног дана, Елејн ме је упитала: ’Да ли верујете да су животиње дар од Бога?‘ Одговорио сам: ’Наравно да верујем!‘ Елејн ми је затим прочитала Исаију 11:6-9. То ме је подстакло да сазнам више о Библији, али и даље нисам желео да узмем литературу од Сведока.

„После тога сам једно време са Елејн и њеним мужем Брентом водио кратке и врло занимљиве разговоре. Они су ми предложили да читам Библију од Матеја до Дела апостолских како бих разумео шта заправо значи бити хришћанин. Послушао сам их и убрзо после тога почео сам да проучавам с њима. То се десило у лето 2016.

„Био сам срећан што сам сваке седмице проучавао Свето писмо и ишао на састанке у Дворану Краљевства. Много ми је значило што сам могао да разумем шта стоји у Светом писму. Након нешто више од годину дана, крстио сам се као Јеховин сведок. Сада имам 79 година и уверен сам да сам на правом путу. Захвалан сам Јехови што ми је омогућио да му служим раме уз раме с другом браћом и сестрама.“