ДА ЛИ сте се икада осећали толико лоше да сте изгубили вољу за животом? Ако јесте, онда вероватно можете да разумете како се Адријана осећала. Она је имала тежак облик анксиозности и борила се с тугом и безнађем. Установљено је да пати од клиничке депресије.

Човек из Јапана по имену Каору бринуо је о својим болесним, остарелим родитељима. „У то време сам на послу био под огромним притиском“, објашњава он. „С временом сам изгубио апетит и имао сам озбиљних проблема са сном. Почео сам да помишљам да је смрт једино решење за моје проблеме.“

Оџебоди из Нигерије каже: „Стално сам био на ивици суза, па сам почео да размишљам о томе како да окончам живот.“ На срећу, Оџебоди, Каору и Адријана нису себи одузели живот. Али сваке године на стотине хиљада људи то ипак учини.

Већина оних који почине самоубиство јесу мушкарци, а многе од њих је било срамота да затраже помоћ. Међутим, Исус је рекао да болеснима треба лекар (Лука 5:31). Ако имате осећај да не можете даље, немојте се стидети да се обратите за помоћ. Многима који пате од депресије лекарска помоћ помаже да се боре. Оџебоди, Каору и Адријана добили су стручну помоћ и сада им је много лакше.

У лечењу депресије, лекари могу преписати лекове, применити терапију разговором, или и једно и друго. Онима који болују од депресије такође много значи подршка чланова породице и пријатеља који су брижни, стрпљиви и пуни разумевања према њима. Најбољи пријатељ је Бог Јехова, који нам на диван начин помаже преко своје Речи, Библије.

Онима који пате од депресије често је потребно дуготрајно лечење. Такође можда морају да промене нешто у свом животу како би се успешно борили с болешћу. Међутим, сви они се могу надати бољој будућности, као и Оџебоди, који каже: „Једва чекам да се испуне речи из Исаије 33:24, где се говори да ће доћи време када нико на земљи неће рећи: ’Болестан сам.‘“ Нека и вас теши Божје обећање о новој земљи на којој више неће бити бола (Откривење 21:1, 4). То обећање се односи и на ментални и емоционални бол. Осећања која вас сада муче биће ствар прошлости. Никада више „неће долазити у мисли нити ће се јављати у срцу“ (Исаија 65:17).